Escitalopram

• Ako ste alergični na escitalopram ili bilo koju drugu pomoćnu supstancu ovog leka
• Istovremeno sa drugim lekovima koji pripadaju grupi poznatoj kao MAO inhibitori, uključujući selegilin (koristi se u lečenju Parkinsonove bolesti), moklobemid (koristi se u lečenju depresije), linezolid (antibiotik)
• Ukoliko imate urođeni poremećaj srčanog ritma ili ste nekada imali poremećaj srčanog ritma koji je potvrđen putem EKG-a (pregled koji omogućava da se proceni rad srca)
• Ukoliko uzimate lekove za terapiju poremećaja srčanog ritma ili lekove koji mogu uticati na srčani ritam

Porazgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Escitalopram.

Kažite svom lekaru ukoliko imate neko drugo stanje ili bolest, pošto bi to moglo biti od značaja za lekara. Posebno, obavestite Vašeg lekara:

• Ako imate epilepsiju. Treba prekinuti terapiju lekom Escitalopram ukoliko se po prvi put jave napadi ili ako dođe do povećanja učestalosti napada.
• Ako patite od oštećenja funkcije jetre ili bubrega. Moguće je da će Vaš lekar morati da prilagodi Vašu dozu.
• Ako imate dijabetes (šećernu bolest). Terapija lekom Escitalopram može da utiče na nivo šećera u krvi. Može biti potrebno prilagoditi dozu insulina i/ili oralnih antidijabetika.
• Ako imate smanjen nivo natrijuma u krvi.
• Ako imate sklonost ka krvarenju ili lako dobijate modrice.
• Ako ste podvrgnuti elektrokonvulzivnoj terapiji.
• Ako imate koronarnu bolest srca.
• Ako imate srčane probleme ili ste ih imali u istoriji bolesti ili ste nedavno doživeli srčani udar.
• Ako imate usporen srčani rad (bradikardija) ili imate poremećaj elektrolita (smanjen nivo elektrolita) u krvi kao rezultat produženog, teškog proliva i povraćanja ili zbog primene lekova za izmokravanje (diuretici).
• Ukoliko doživite brze ili neujednačene srčane otkucaje, gubitak svesti, kolabirate ili doživite nesvesticu prilikom ustajanja, jer ova stanja mogu ukazivati na poremećaj frekvencije srčanog rada.
• Ako imate ili ste imali problem sa očima, kao što je određena vrsta glaukoma (povišeni pritisak u oku).

Obratite pažnju

Neki pacijenti sa manično-depresivnom bolešću mogu da uđu u maničnu fazu. Nju karakterišu neobične ideje koje se brzo menjaju, neuobičajena razdraganost i preterana fizička aktivnost. Ako ovo doživite, obavestite svog lekara.

Simptomi kao što su nemir ili poteškoća/nemogućnost da se mirno sedi ili stoji se takođe mogu javiti tokom prvih nedelja terapije. Odmah recite svom lekaru ako doživite ove simptome.

Razmišljanje o samoubistvu i pogoršavanje vaše depresije ili anksioznog poremećaja

Ako ste depresivni i/ili imate anksiozni poremećaj može se dogoditi da nekada razmišljate o samopovređivanju i samoubistvu. Ove misli mogu biti izražene na početku terapije antidepresivima, budući da je ovoj grupi lekova potrebno određeno vreme da ispolje efikasnost, obično u periodu od 2 nedelje, a nekad je potrebno i duže vreme.

Verovatnoća da ćete razmišljati o samopovređivanju i samoubistvu je veća u sledećim situacijama: 

• Ukoliko ste već ranije razmišljali o samopovređivanju i samoubistvu
• Ako ste mlađa odrasla osoba. Informacije dobijene iz kliničkih ispitivanja pokazuju povećan rizik od suicidalnog ponašanja kod odraslih osoba starosti ispod 25 godina sa psihijatrijskim stanjem koje su na terapiji antidepresivima. 

Ukoliko Vam se pojave misli o samopovređivanju i samoubistvu, odmah kontaktirajte Vašeg lekara ili stupite u kontakt sa najbližom bolnicom. Možda će biti korisno ako kažete rođaku ili bliskom prijatelju da ste depresivni ili imate anksiozni poremećaj i zamolite ih da pročitaju uputstvo. Možete ih zamoliti da Vam kažu da li misle da se Vaša depresija ili anksioznost pogoršala i da li su zabrinuti u pogledu promena Vašeg ponašanja.

Deca i adolescenti

Po pravilu, escitalopram nije namenjen za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Osim toga, treba znati da pacijenti mlađi od 18 godina koji uzimaju lekove iz ove grupe imaju povećani rizik od neželjenih dejstava kao što su pokušaji samoubistva, misli o samoubistvu i neprijateljske reakcije (prevashodno agresija, otpor i gnev). 

Uprkos tome, Vaš lekar može da propiše lek Escitalopram i pacijentima mlađim od 18 godina, ukoliko smatra da je to u najboljem interesu pacijenta. Ako je lekar propisao lek Escitalopram pacijentu mlađem od 18 godina i želite da razgovarate o tome, obratite se ordinirajućem lekaru. Treba da obavestite lekara ako su se neki od nabrojanih simptoma pojavili ili pogoršali dok je pacijent mlađi od 18 godina uzimao lek Escitalopram.

Dodatno, u ovoj uzrasnoj grupi nisu utvrđeni bezbednosni efekti escitaloprama koji se odnose na rast, sazrevanje i razvoj mišljenja i ponašanja.

Obavestite svog lekara ako uzimate neki od sledećih lekova:

• ”Neselektivni inhibitori monoamino oksidaze (MAOI)”, koji sadrže fenelzin, iproniazid, izokarboksazid, nialamid i tranilcipromin kao aktivne sastojke. Ako ste uzimali bilo koji od navedenih lekova potrebno je da protekne 14 dana pre nego što počnete da uzimate lek  Escitalopram. Nakon prestanka uzimanja leka Escitalopram, mora da protekne najmanje 7 dana pre nego što počnete da uzimate neki od ovih lekova.
• ”Reverzibilni, selektivni MAO-A inhibitori”, koji sadrže moklobemid (koristi se za lečenje depresije).
• ”Ireverzibilni MAO-B inhibitori”, koji sadrže selegilin (koristi se u terapiji Parkinsonove bolesti). Oni povećavaju rizik od neželjenih dejstava.
• Antibiotik linezolid.
• Litijum (koji se koristi za lečenje manično-depresivnog poremećaja) i triptofan.
• Imipramin i dezipramin (oba se koriste za lečenje depresije).
• Sumatriptan i slični lekovi (koriste se za lečenje migrene) i tramadol (koristi se protiv teških bolova) povećavaju rizik od neželjenih dejstava.
• Cimetidin, lansoprazol i omeprazol (koriste se za lečenje čira želuca), fluvoksamin (antidepresiv) i tiklopidin (koristi se za smanjenje rizika od moždanog udara). Oni mogu da povećaju nivo escitaloprama u krvi.
• Kantarion (Hypericum perforatum – biljni lek koji se koristi za lečenje depresije).
• Acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (lekovi koji se koriste za suzbijanje bola ili za razređivanje krvi). Ovi lekovi mogu povećati sklonost ka krvarenju.
• Varfarin, dipiridamol i fenprokumon (lekovi koji se koriste za razređivanje krvi, tzv. antikoagulansi). Vaš lekar će verovatno proveriti vreme koagulacije Vaše krvi na početku i pri okončanju primene leka Escitalopram, kako bi potvrdio da je doza antikoagulansa još uvek odgovarajuća.
• Meflokin (koristi se za lečenje malarije), bupropion (koristi se za lečenje depresije) i tramadol (koristi se kod teškog bola), usled mogućeg rizika od smanjenja praga za konvulzivne napade.
• Neuroleptici (lekovi za lečenje shizofrenije i drugih psihoza), kao i antidepresivi triciklični antidepresivi i SSRI), usled mogućeg rizika od smanjenja praga za konvulzivne napade.
• Flekainid, propafenon i metoprolol (koristi se kod kardiovaskularnih bolesti), klomipramin nortriptilin (antidepresivi), kao i risperidon, tioridazin i haloperidol (antipsihotici). Možda će biti potrebno prilagoditi dozu leka Escitalopram.
• Lekovi koji smanjuju nivoe kalcijuma i magnezijuma u krvi, jer ova stanja povećavaju rizik od životno ugrožavajućeg poremećaja srčanog ritma.

Nemojte uzimati lek Escitalopram ukoliko uzimate lekove za terapiju problema srčanog ritma ili lekove koji mogu uticati na srčani ritam, kao što su antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (npr.
sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicin IV, pentamidin, lekovi za terapiju malarije, posebno halofantrin), određeni antihistaminici (astemizol, mizolastin).

Ukoliko imate dodatnih pitanja obratite se svom lekaru.

Lek Escitalopram može da se uzima sa hranom ili bez nje.

Iako se ne očekuje da će escitalopram stupiti u interakcije sa alkoholom, kao i za mnoge druge lekove, ne preporučuje se kombinovanje leka Escitalopram sa alkoholom.

Obavestite svog lekara ukoliko ste trudni ili planirate da zatrudnite. Ne uzimajte lek Escitalopram ako ste trudni ili dojite, sem ukoliko ste sa svojim lekarom razmotrili rizike i koristi od leka. 

Ako uzimate lek Escitalopram tokom poslednja 3 meseca trudnoće morate imati na umu da se sledeći efekti mogu javiti kod novorođenčeta: teškoće sa disanjem, plava boja kože, napadi, promene telesne temperature, teškoće sa hranjenjem, povraćanje, nizak šećer u krvi, ukočenost ili slabost mišića, snažni refleksi, podrhtavanje, trzaji, razdražljivost, letargija, konstantno plakanje, pospanost i teškoće sa spavanjem. Ako se kod Vašeg novorođenčeta javi neki od ovih simptoma, molimo da odmah stupite u kontakt sa svojim lekarom.

Obavestite Vašeg lekara ili babicu da ste na terapiji lekom Escitalopram. Kada se uzimaju tokom trudnoće, naročito u poslednja tri meseca trudnoće, lekovi kao što je Escitalopram mogu povećati rizik od ozbiljnog stanja kod beba, poznatog kao perzistentna plućna hipertenzija kod novorođenčadi (PPHN), usled koga Vaša beba može imati ubrzano disanje i plavu boju kože.

Ovi simtomi se obično javljaju tokom prva 24 sata po rođenju. Ukoliko se ovo desi Vašoj bebi odmah stupite u kontakt sa Vašom babicom i/ili lekarom.

Ukoliko se koristi tokom trudnoće, terapiju lekom Escitalopram nikako ne treba naglo prekidati.

Očekivano je da će se lek Escitalopram izlučiti u majčino mleko.

Za citalopram, lek sličan escitalopramu, je uočeno da smanjuje kvalitet sperme u studijama koje su izvođene na životinjama. Teoretski, ovo može imati uticaja na plodnost, ali uticaj leka na plodnost kod ljudi do sada nije uočen.

Posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre upotrebe bilo kog leka.

Moguć uticaj leka na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. 

Depresija:

Uobičajena preporučena doza leka Escitalopram je 10 mg jedanput dnevno. Vaš lekar može da poveća dozu. Preporučena maksimalna doza je 20 mg dnevno.

Panični poremećaj:

Početna doza leka Escitalopram je 5 mg kao jedna dnevna doza tokom prve nedelje, pre povećanja doze na 10 mg dnevno. Vaš lekar može da poveća dozu do maksimalno 20 mg dnevno.

Socijalni anksiozni poremećaj:

Uobičajena preporučena doza leka Escitalopram je 10 mg i uzima se kao jedna dnevna doza. U zavisnosti od toga kako se osećate nakon što ste uzimali lek neko vreme, Vaš lekar može da prilagodi dozu na između 5 mg i 20 mg dnevno.

Generalizovani anksiozni poremećaj:

Uobičajena preporučena doza leka Escitalopram je 10 mg uzeto kao jedna dnevna doza. Vaš lekar može da poveća dozu do maksimalno 20 mg dnevno.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj:

Uobičajena preporučena doza leka Escitalopram je 10 mg i uzima se kao jedna dnevna doza. Vaš lekar može da poveća dozu do maksimalno 20 mg dnevno.

Stariji pacijenti (>65 godina)

Preporučena početna doza leka Escitalopram je 5 mg i uzima se kao jedna dnevna doza. Vaš lekar može da poveća dozu najviše do 10 mg dnevno.

Trajanje terapije

Može da prođe nekoliko sedmica pre nego što osetite bilo kakvo poboljšanje. Prema tome, treba nastaviti uzimanje leka Escitalopram čak i ako je potrebno da prođe neko vreme pre nego što osetite bilo kakvo poboljšanje Vašeg stanja.

Nikada ne menjajte dozu svog leka pre nego što razgovarate sa svojim lekarom.

Treba da nastavite sa uzimanjem leka onoliko dugo koliko Vaš lekar preporuči. Ako suviše brzo prekinete terapiju, Vaši simptomi se mogu vratiti. Preporučuje se da lečenje bude nastavljeno najmanje 6 meseci nakon što se ponovo osetite dobro.

Lek Escitalopram, ne treba davati deci i adolescentima. 

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Escitalopram nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom, ili stupite u kontakt sa najbližom službom hitne pomoći. Učinite ovako čak i ukoliko nema znakova nelagodnosti. Neki od znakova predoziranja mogu biti vrtoglavica, drhtanje, razdražljivost, konvulzije, koma, mučnina, povraćanje, promene u srčanom ritmu, smanjen krvni pritisak i promena ravnoteže telesnih tečnosti/soli. Ukoliko idete kod lekara ili u bolnicu, ponesite sa sobom kutiju leka Escitalopram.

Nikada nemojte uzimati dvostruku dozu kako biste nadoknadili dozu koju ste zaboravili da uzmete!

Ako ste zaboravili jednu dozu, i setili ste se pre odlaska na spavanje, odmah uzmite lek. Narednog dana nastavite prema ustaljenom rasporedu doziranja. Ako se setite tokom noći, ili narednog dana, preskočite propuštenu dozu i nastavite onako kako Vam je lekar propisao.

Ne prekidajte da uzimate lek Escitalopram sve dok Vaš lekar ne kaže da to učinite. Kada završavate terapiju, po pravilu se savetuje postepeno smanjivanje doze leka Escitalopram tokom nekoliko nedelja. Kada prekinete terapiju lekom Escitalopram, posebno ukoliko je to naglo, možete da osetite simptome obustave terapije (simptomi apstinencije). Oni su uobičajeni kada se prekida lečenje lekom Escitalopram. Rizik je veći kada se Escitalopram uzima tokom dužeg perioda, ili u većoj dozi, ili kada je doza smanjena suviše brzo. Kod većine ljudi simptomi su blagi i povlače se tokom dve nedelje. Ipak, kod nekih pacijenata, ovi simptomi mogu da budu ozbiljnog intenziteta ili mogu duže da traju (2- 3 meseca ili duže). 

Ako dobijete teške simptome prekida terapije, molimo da stupite u kontakt sa svojim lekarom. Moguće je da će Vam lekar savetovati da ponovno započnete sa uzimanjem leka, a zatim da se terapija postepeno obustavlja.

Simptomi apstinencije obuhvataju: osećaj vrtoglavice (nestabilnost ili gubitak ravnoteže), osećaj sličan žmarcima, osećaj vrućine i (ređe) nalik električnom šoku, koji mogu da se osete i u glavi, poremećaj sna (živopisni snovi, noćne more, nemogućnost uspavljivanja), osećaj anksioznosti (uznemirenost), glavobolja, mučnina, znojenje (uključujući noćno preznojavanje), osećaj nemira ili razdražljivosti, podrhtavanje, osećaj konfuzije ili dezorijentacije, emotivnost ili iritabilnost, proliv, smetnje vida, palpitacije (osećaj treperenja i jakog lupanja srca).

Kao i svi lekovi, i ovaj lek može imati neželjena dejstva, iako se ona ne moraju ispoljiti kod svih pacijenata koji uzimaju lek.

Neželjena dejstva obično nestaju posle par nedelja terapije. Molimo da budete svesni da neki od ovih efekata mogu biti i simptomi Vaše bolesti, tako da se povlače onda kada Vam počne postajati bolje.

Neophodno je da se obratite svom lekaru ili odmah odete u bolnicu, ako tokom primene leka zapazite neko od sledećih neželjenih dejstava:

Povremena (kod 1-10 na 1 000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Neuobičajena krvarenja, uključujući krvarenja iz digestivnog trakta

Retka (kod 1-10 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Oticanje kože, jezika, usana ili lica, ili imate teškoće pri disanju ili gutanju (alergijska reakcija),
• Visoka telesna temperatura, uznemirenost, konfuzija, drhtanje i naglo grčenje mišića, moguće je da se radi o retkom stanju koje se zove serotoninski sindrom. Ako se tako osećate, obratite se svom lekaru.

Nepoznata učestalost (učestalost se ne može proceniti iz raspoloživih podataka):

• Teškoće pri mokrenju
• Konvulzije (epileptički napadi)
• Žuta boja kože i beonjača, ovo je znak oštećenja funkcije jetre/hepatitisa (zapaljenja jetre)
• Brzi, neujednačeni srčani otkucaji, gubitak svesti, što mogu biti simptomi stanja poznatog kao „Torsade de Pointes“ koje je opasno po život.
• Misli o samopovređivanju ili samoubistvu
• Pored navedenih, prijavljena su i sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta (češće od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Mučnina
• Glavobolja

Česta (kod 1-10 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Sinuzitis – upala sinusa (zapušen nos ili curenje nosa)
• Smanjen ili povećan apetit
• Anksioznost, nemir, abnormalni snovi, teškoće pri uspavljivanju, pospanost, vrtoglavica, zevanje, drhtanje, peckanje kože
• Proliv, zatvor, povraćanje, suvoća usta
• Povećano znojenje
• Bol u mišićima i zglobovima (mijalgija i artralgija)
• Seksualne smetnje (odložena ejakulacija, problemi sa erekcijom, smanjen seksualni poriv, žene mogu doživeti poteškoće u postizanju orgazma)
• Zamor, groznica
• Povećanje telesne mase

Povremena (kod 1-10 na 1 000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Koprivnjača, osip, svrab (pruritus)
• Škrgutanje zubima, uznemirenost, nervoza, napadi panike, konfuzno stanje
• Poremećaj sna, poremećaj ukusa, nesvestica (sinkopa)
• Uvećanje zenica (midrijaza), smetnje vida, zujanje u ušima (tinitus)
• Opadanje kose
• Prekomerno menstrualno krvarenje
• Neregularni menstrualni ciklus
• Smanjenje telesne mase
• Ubrzan rad srca
• Oticanje ruku ili nogu
• Krvarenje iz nosa

Retka (kod 1-10 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Agresija, depersonalizacija, halucinacije
• Usporen rad srca

Nepoznato (učestalost se ne može proceniti iz raspoloživih podataka):

• Smanjenje nivoa natrijuma u krvi (simptomi su mučnina i osećaj lošeg opšteg stanja sa slabošću mišića ili konfuzijom)
• Vrtoglavica kada ustajete, usled niskog krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija)
• Poremećaj vrednosti dobijenih u testovima funkcije jetre (povećane količine enzima jetre u krvi)
• Poremećaji pokreta (nevoljni pokreti mišića)
• Bolna erekcija (prijapizam)
• Znaci pojačanog krvarenja npr. krvarenje kože i sluznica (ekhimoze)
• Naglo oticanje kože ili sluznica (angioedem)
• Povećanje količine izlučene mokraće (neodgovarajuća sekrecija ADH)
• Lučenje mleka kod muškaraca i kod žena koje ne doje
• Manija
• Povećani rizik od frakture kostiju je uočen kod pacijenta koji uzimaju ovaj tip lekova
• Promene u srčanom ritmu (produženje QT intervala koje se vidi na EKG-u, koji beleži električnu aktivnost srca)

Dodatno, za jedan broj neželjenih dejstava se zna da se javljaju pri primeni lekova koji deluju na sličan način kao i escitalopram (aktivna supstanca leka Escitalopram). To su:

• Motorni nemir (akatizija)
• Gubitak apetita