Ascalix Plus

Acetilsalicilna kiselina se ne sme koristiti u slučajevima:

• preosetljivosti na acetilsalicilnu kiselinu, salicilate ili na bilo koju drugu pomoćnu supstancu leka ;
• aktivnih ulkusa želuca, duodenuma i zapaljenja gastrointestinalnog trakta;
• hemoragijske dijateze (hemofilija ili drugi poremećaji u koagulaciji krvi);
• poremećaja acidobazne ravnoteze (kod dijabetes melitusa,uremije i intermitentnih grčeva);
• značajnog povećanja vrednosti kalcijuma;
• ranije prisutnih asmatičnih napada koje je prouzrokovala primena salicilata ili supstanci koje imaju slično dejstvo, prvenstveno nesteroidnih antiinflamatornih lekova;
• teške renalne insuficijencije;
• teške insuficijencija jetre;
• teškog oboljenja srca (teška srčana insuficijencija);
• poslednjeg trimestra trudnoće i dojenja;
• fenilketonurije;
• kod dece mlađe od 16 godina;
• kombinacije metotreksata u dozama od 15 mg nedeljno ili većim 

Acetilsalicilnu kiselinu trebalo bi koristiti naročito pažljivo u sledećim slučajevima:

• preosetljivost na ostale analgetike/antiinflamatorna sredstva/antireumatike (NSAIL),
• kod postojanja ostalih alergija(astma, polenska groznica),
• kod krvarenja, naročito obilnih menstrualnih krvarenja,
• pri upotrebi intrauterinih metoda kontracepcije,
• giht
• ranije prisustvo gastrointestilanih ulkusa, duodenalne ulkuse, uključujući hronične ili rekurentne ulkuse ili ranije prisutnih gastrointestilanih krvarenja,
• uz propratnu terapiju antikaogulantnim sredstvima (videti deo “Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”),
• kod oštećene renalne funkcije,
• kod oštećene funkcije jetre,
• hipertenzije
• srčane insuficijencije,
• ibuprofen (NSAIL) može da ometa korisna dejstva leka Ascalix Plus. Pacijenti bi trebalo da konsultuju svog lekara ukoliko primenjuju acetilsalicilnu kiselinu u terapiji, a uzimaju ibuprofen kao anlgetik.
• kod hipertenzije
• Kod pacijenata starije životne dobi (starijih od 65 godina).

Primena leka uz istovremeno konzumiranje alkohola može povećati iritaciju gastrointestinalnog trakta.

Lek može dovesti do smanjenja plodnosti žena 

Uzimajući najmanju efektivnu dozu leka Ascalix plus, uz optimalnu dužinu trajanja terapije kojom se postiže efekat, smanjuje se rizik od nastanka neželjenih dejstava ( npr. na digesrivni i kardiovaskularni sistem ). Dugotrajna primena visokih doza moze izazvati predoziranje.

Uticaj na kariovaskularni i nervni sistem

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci su ukazali da primena nekih lekova iz grupe NSAIL, naročito u velikim dozama i u dužem vremenskom periodu, može dovesti do manjeg povećanja rizika od pojave komplikacija arterijske tromboze (npr. infarkta miokarda ili moždanog udara).

Dostupni podaci nisu dovoljni da bi se isključio takav rizik za acetilsalicilnu kiselinu kod dnevne doze od 4000 mg

Lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ne bi trebalo koristiti kod dece i adolescenata u slučaju virusnih infekcija sa ili bez temperature ukoliko to prethodno nije propisano od strane lekara. Kod odredjenih virusnih oboljenja, naročito gripa tipa A, gripa tipa B i varičele, postoji

rizik od Rejovog sindroma, veoma retkog oboljenja koje može biti opasna po život i koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina daje kao propratna terapija, medjutim, nije dokazana uzročno-posledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti javi uporno povraćanje, to može biti znak Rejovog sindroma.

Lek Ascalix plus sadrži askorbinsku kiselinu sto u nekim slučajevima može da utiče na lažne rezultate testova, laboratorijskih analiza 

Lek Ascalix Plus sadrži natrijum. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe leka kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega i kod pacijenata na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma.

Lek Ascalix Plus sadrži aspartam koji predstavlja izvor fenilalanina i može biti štetan za osobe sa fenilketonurijom.

Acetilsalicilna kiselina može da prouzrokuje bronhospazam i da prouzrokuje napade astme ili neku drugu reakciju preosetljivosti. Faktori rizika su već postojeća astma, polenska alergija, polipi u nosu ili hronično respiratorno oboljenje. Ovo se takodje odnosi na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije (npr. reakcije na koži, svrab, urtikarija) na ostale supstance.

Lek s oprezom davati pacijentima sa nedostatkom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze zbog rizika od hemolitičke anemije.

Usled svog inhibitornog dejstva na agregaciju trombocita koje traje nekoliko dana posle uzimanja, acetilsalicilna kiselina može prouzrokovati tendenciju ka povećanom krvarenju tokom i posle operacija (uključujući manje operacije, npr. vadjenje zuba). Ne uzimati lek najmanje 5 dana pre planiranog hirurškog zahvata.

Acetilsalicilna kiselina i kada se primenjuje u nižim dozama smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo takođe može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata koji za to imaju predispoziciju.

Kontraindikovane interakcije: Metotreksat koji se koristi u dozama od 15 mg nedeljno ili većim:

Povećana hematološka toksičnost metotreksata (antiinflamatorni lekovi uopšte dovode do smanjenog bubrežnog klirensa metotreksata i istiskivanje metotreksata sa njegovih proteina plazme za koje se vezuju salicilati) 

Kombinacije kod kojih su potrebne mere opreza pri korišćenju: Metotreksat koji se koristi u dozama manjim od 15 mg nedeljno:

Povećana hematološka toksičnost metotreksata (smanjene renalne eliminacije metotreksata od strane antiinflamatornih lekova uopšte i istiskivanje metotreksata sa njegovih proteina plazme za koje se vezuju salicilati).

Ibuprofen:

Istovremena primena ibuprofena (NSAIL) antagonizuje nepovratnu inhibiciju trombocita izazvanu acetilsalicilnom kiselinom. Lečenje ibuprofenom kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može ograničiti dejstvo acetilsalicilne kiseline koje štiti srce (videti deo „Posebna upozorenja i mere oprez pri upotrebi leka“).

Antikoagulansi, trombolitici/ostali inhibitori agregacije/hemostaze trombocita

Povećan rizik od krvarenja.

Ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) sa salicilatima koji se koriste u većim dozama:

Povećan rizik od pojave ulkusa i gastrointestinalnog krvarenja usled sinergističkog dejstva.

Urikozurici (lekovi koji se primenjuju u terapiji gihta) kao što je benzbromaron, probenecid: Smanjeno urikozurično dejstvo (kompeticija na nivou renalne tubularne eliminacije mokraćne kiseline). Istovremena primena sa acetilsalicilnom kiselinom može uzrokovati pogoršanje bolesti. Penicilin:

Produženo poluvreme eliminacije penicilina.

Digoksin:

Koncentracije digoksina u plazmi su povećane usled smanjenog renalnog izlučivanja.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI):

Povećani rizik od krvarenja u gornjem delu gastrointestinalnog trakta usled mogućeg sinergističkog efekta.

Sulfonamidi sa antibakterijskim dejstvom i fenitoin antiepileptički lek

Istovremena primena sa acetilsalicilnom kiselinom, može pojačati njihovo dejstvo i skratiti trajanje delovanja.

Antidijabetici, npr. insulin, sulfonilurea:

Pojačano hipoglikemijsko dejstvo kod korišćenja većih doza acetilsalicilne kiseline zbog samog hipoglikemijskog efekta acetilsalicilne kiseline kao i zbog istiskivanja derivata sulfonilureja sa njihovog mesta vezivanje za proteine plazme.

Diuretici u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama:

Smanjena glomerularna filtracija putem smanjene renalne sinteze prostaglandina. Acetilsalicilna kiselina slabi dejstvo diuretika zadržavanjem natrijuma i vode.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama:

Smanjena glomerularna filtracija putem inhibicije vazodilatatornih prostaglandina. Takođe, smanjeno antihipertenzivno dejstvo.

Istovremena primena acetilsalicilne kiseline sa kortikosteroidima, drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima ili konzumiranje alkohola tokom terapije lekom Ascalix plus:‌

može povećati rizik od nastanka neželjenih dejstava od strane gastrointestinalnog trakta i do oštećenja bubrega.

Valproinska kiselina:

Povećana toksičnost valproinske kiseline kod istovremene primene sa acetilsalicilnom kiselinom, nastaje usled njenog pomeranja sa mesta vezivanja na proteinima.

Alkohol:

Povećano oštećenje gastrointestinalne sluzokože i produženo vreme krvavljenja usled aditivnog efekta acetilsalicilne kiseline i alkohola.

Askorbinska kiselina (Vitamin C)

Može povećati brzinu eliminacije derivata amfetamina i tricikličnih antidepresiva. Može da izmeni rezultate nekih testova koji koriste oksidacijske i redukcijske metode. (Određivanje glukoze, kreatinina ili krvi u urinu, test okultne krvi u stolici).

Kalcijum

Smanjuje resorpciju fluora i antibiotika iz grupe fluorohinolona i tetraciklina; da bi se sprečila interakcija neophodno je najmanje tri sata razmaka između primene navedenih antibiotika i preparata kalcijuma.

Istovremena primena srčanih glikozida (lekovi koji sadrže digoksin i strofantin) povećavaju rizik za nastanak poremećaja srčanog ritma.

Tiazidni diuretici mogu povećati resorpciju kalcijuma te mogu dovesti do rizika za nastanak hiperkalcijemije. Velike doze kalcijuma zajedno sa vitaminom D mogu oslabiti dejstvo verapamila i drugih blokatora kalcijumovih kanala.

Postoje podaci da lekovi koji su inhibitori ciklooksigenaze (sinteze prostaglandina) mogu izazvati smanjenu plodnost kod žena utičući na ovulaciju. Ovaj efekat je prolazan i nestaje nakon završetka terapije.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može štetno uticati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja i malformacija (kongenitalnih srčanih mana i gastrošize) nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik za urođene srčane mane raste sa manje od 1% do oko 1,5%. Smatra se da ovaj rizik raste povećanjem doze i dužine trajanja terapije. Studije na životinjama su pokazale da primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodi do povećanog rizika od gubitka embriona pre i posle implantacije i do povećane smrtnosti embriona i fetusa. Osim toga, kod životinja koje su dobijale inhibitore sinteze prostaglandina tokom organogeneze, povećana je stopa različitih poremećaja u razvoju, uključujući kardiovaskularni sistem.

Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće ne treba koristiti lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu, osim ukoliko je to zaista neophodno. Ukoliko žene koje planiraju trudnoću ili žene u prvom i drugom trimestru trudnoće koriste lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu, doza mora biti što je moguće manja i trajanje lečenja mora biti što je moguće kraće.

Tokom trećeg trimestra trudnoće svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti:

Fetus:

-kardiopulmonalnoj toksičnosti (sa prevremenim zatvaranjem duktusa arteriosusa i plućnom hipertenzijom);

-renalnoj disfunkciji, koja može napredovati do insuficijencije bubrega sa oligohidroamnionom.

Majku i dete na kraju trudnoće:

-mogućem produženju vremena krvarenja, antiagregacionom efektu koji se može javiti i pri veoma malim dozama;

-inhibiciji kontrakcija uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Zbog toga je acetilsalicilna kiselina kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.

Dojenje

Uzimanje acetilsalicilne kiseline kod dojilja treba izbeći usled rizika od Rejovog sindroma, zbog činjenice da se salicilati izlučuju u majčino mleko. Redovna upotreba visokih doza može oštetiti funkciju trombocita i prouzrokovati hipoprotrombinemiju kod beba ako su rezerve vitamina K male. Kada se acetilsalicilna kiselina uzima redovno ili u visokim dozama, dojenje treba prekinuti ranije.

Acetilsalicilna kiselina u preporučenim dozama ne utiče na sposobnost prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Način primene:

Za oralnu upotrebu.

Sadržaj kesice potpuno rastvoriti u čaši vode, mleka ili soka i odmah popiti.

Doziranje:

Terapija blagog do umerenog bola i/ili povišene telesne temperature: 1 kesica, 3 puta na dan. Terapija reumatskih oboljenja: 1 kesica, 4 puta na dan.

Lek se ne primenjuje kod dece uzrasta ispod 16 godina.

Ukoliko je neophodno, pojedinačna doza se može ponoviti u intervalima od 4-8 sati, pri čemu se ne sme prekoračiti maksimalna preporučena dnevna doza od 3 kesice dnevno kod terapije blagog do umerenog bola i/ili povišene telesne temperature i 4 kesice dnevno kod terapije reumatskih oboljenja.

Trajanje terapije:

Lek se može primenjivati bez konsultacije sa lekarom ili stomatologom najduže 3 dana u slučaju povišene telesne temperature, odnosno 5 dana u slučaju bola.

Toksičnost salicilata (više od 100 mg/kg dnevno tokom dva dana može dovesti do toksičnosti) može nastati usled hroničnog, terapijski stečenog trovanja i akutnih trovanja koja mogu biti opasna po život (prekomerne doze) koja se kreću od slučajnog uzimanja kod dece do uzgrednog trovanja.

Kod hroničnog trovanja salicilatima simptomi i znakovi mogu biti nespecifični. Blago hronično trovanje salicilatima, ili salicilizam, obično se dešava tek posle ponovljene upotrebe velikih doza. Simptomi uključuju vrtoglavicu, vertigo, tinitus, gluvoću, znojenje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju i mogu se kontrolisati smanjenjem doze. Do tinitusa može doći pri koncentraciji u plazmi od 150 do 300 mikrograma/mL. Ozbiljna neželjena dejstva dešavaju se pri koncentracijama većim od 300 mikrograma/mL.

Osnovna karakteristika akutnog trovanja je ozbiljno poremećena acido-bazna ravnoteža, koja varira u zavisnosti od godina i težine trovanja. Kod dece se najčešće javlja metabolička acidoza. Težina trovanja ne može se proceniti samo na osnovu koncentracije u plazmi. Resorpcija acetilsalicilne kiseline može biti odložena usled smanjenog gastričkog pražnjenja, formiranja konkremenata u stomaku, ili usled uzimanja gastrorezistentnih preparata. Postupanje u slučaju trovanja acetilsalicilnom kiselinom određuje se na osnovu njegovog obima, faze i kliničkih simptoma i u

skladu sa standardnim tehnikama postupanja u slučaju trovanja. Prevashodne mere trebalo bi da budu ubrzano izlučivanje leka, kao i uspostavljanje elektrolitnog i acido-baznog balansa.

Usled složenih patofizioloških efekata trovanja salicilatima, znakovi i simptomi/nalazi istraživanja mogu uključiti sledeće:

Neželjena dejstva navedena su u daljem tekstu po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost javljanja je definisana kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 i < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 i < 1/100), retko (≥ 1/10.000 i < 1/1000) i veoma retko (< 1/10.000). U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena po opadajućoj ozbiljnosti.

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema

Retko: produženo vreme krvarenja, trombocitopenija, agranulocitoza, pancitopenija, leukopenija, aplastična anemija, hipohromna anemija, hemoliza usled urođenog nedostatka glukoza-6-fosfat dehidrogenaze.

Imunološki poremećaji

Često: pogoršanje astme.

Retko: reakcije preosetljivosti kao što su eritematozne/ekcematozne reakcije, urtikarija, rinitis, bronhospazam, angioedem, hipotenzija

Veoma retko: teške kožne reakcije kao što su Erythema exudativum multiforme, Stevens-Johnson –ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza

Respiratorni, torakalni i mediastinalni poremećaji:

Retko: pojava napada astme.

Poremećaj metabolizma i ishrane:

Veoma retko: hipoglikemija, poremećaj acidobazne ravnoteže.

Acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo može da izazove napade gihta kod pacijenata koji su skloni.

Poremećaj nervnog sistema:

Retko: poremećaj vida i sluha, glavobolja, velike doze mogu izazvati nadražaj centralnog nervnog sistema u vidu vrtoglavice, zujanja u ušima i hiperventilacije

Gastrointestinalni poremećaji:

Veoma često: mikrokrvarenja (70%), bol u želucu Često: dispepsija, mučnina, povraćanje, dijareja

Retko: gastrointestinalna krvarenje (melena, hematemeza), ulceracije

Hepatobilijarni poremećaji:

Retko: hepatotoksičnost (porast transaminaza) se retko javlja

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema:

Retko: acetilsalicilna kiselina može da izazove retenciju soli i tečnosti, kao i oštećenja bubrežne funkcije

Veoma retko se može javiti Rejov Sindrom. Postoje podaci kod primene lekova iz grupe NSAIL o pojavi hipertenzije,edema i srčane insuficijencije.