Poremećaji sna

Poremećaji sna se javljaju u raznim oblicima kao nesanica, preterano spavanje, narkolepsija, mesečarenje, bruksizam (škripanje zubima), nevoljno mokrenje (enureza), noćni strah i javljaju se u svim starosnim grupama. Često su simptom nekog fizičkog ili psihološkog poremećaja (stresa, anksioznosti, mentalne bolesti), ali mogu biti i posledica neodgovarajućih uslova za spavanje u okruženju (temperature, buke..) ili nezdravog načina života: neredovnog spavanja, uzimanja stimulansa uveče. Najčešće utiču negativno na akademski, profesionalni, porodični ili emotivni život i mogu izazvati pospanost u toku dana koja može dovesti do nezgoda.

Mesečarenje

Mesečarenje je poremećaj sna za koji je karakteristično da osoba nesvesno hoda u snu, ali se toga uopšte ne seća. Dešava se u fazi dubokog sna i ne traje duže od 30 minuta. Uglavnom pogađa decu i nestaje u adolescenciji. Osoba koja mesečari drži otvorene oči i ima bezizražajan pogled. Može sedeti na krevetu ili hodati naokolo, a može i pričati i izvoditi prilično spretne pokrete. Osoba koja mesečari takođe može biti agresivna jer je razdražljiva. Preporučuje se da se osobi koja mesečari ne obraća, već je treba smireno vratiti u krevet kako je hodanje naokolo ne bi dovelo u opasnost. Treba se pobrinuti za bezbednost osobe ukoliko je uznemirena (blokirati prilaz stepenicama, ukloniti sve opasne predmete). Mesečarenje je poremećaj neurološkog porekla. Može imati nekoliko uzroka: genetska predispozicija, stres, nedostatak sna, migrena, različita oboljenja (Turetov sindrom, epilepsija), konzumiranje alkohola, droge ili psihotropnih lekova (kod odraslih) itd. Mesečarenje se po potrebi leči benzodijazepinima ili hipnozom.

Noćni strahovi

Noćni strahovi se javljaju kod dece sve do adolescencije. Predstavljaju poremećaje sna bliske mesečarenju, i nisu patološki. Odlika noćnih strahova je to što se obično dešavaju na početku noći u vidu napada koji traju najviše 20 minuta. Dete je prilikom ovog napada crveno u licu, znoji se, izgleda kao da je budno i u stanju panike. Takođe su mu ubrzani rad srca i disanje, a pored toga vrišti, plače i otima se. Za ovaj poremećaj sna je karakteristično i to što dete ne prepoznaje roditelje, a na njihove pokušaje da ga smire ne reaguje. Dete za vreme napada ne treba buditi, preporučuje se da se pazi da se ne povredi. Nakon napada, dete spontano zaspi. Sutradan se ne seća napada, a roditeljima se preporučuje da se detetu ništa ne spominje. Uzroci učestalijih napada ovog tipa mogu biti nedostatak sna ili stres (selidba, razvod roditelja i sl.).

Nesanica

Nesanica je otežano padanje u san, a podrazumeva i nezadovoljavajući kvantitet i kvalitet sna. 

Javlja se iz nekoliko razloga:

Posledica poremećaja bioritma (džet-leg, noćne smene) ili nezdravog načina života (konzumiranje stimulansa, intenzivne noćne aktivnosti)
Sekundarna posledica psihološkog poremećaja poput stresa, anksioznosti, depresije ili psihoze
Može se javiti usled fizičkog poremećaja koji izaziva bol, povišenu temperaturu, nekontrolisane pokrete
Može se javiti usled respiratornih problema (apnea u snu)
Posledice nedostatka sna su: umor, poremećaji raspoloženja (depresija), poremećaj lučenja hormona, problemi s koncentracijom i pamćenjem. Posledice koje može izazvati dugotrajna nesanica kod dece su nerazvijen govor i jezik i zaostajanje u psihomotornom razvoju.

Mokrenje u krevetu

Mokrenje u krevetu (enureza) predstavlja nekontrolisano mokrenje u snu koje se pre svega javlja kod dece, a može se zadržati do kraja adolescencije. Može se javiti i nakon nekoliko meseci pauze. Osobi koja mokri mogu biti preporučeni lekovi, kao i vežbe za kontrolu bešike, zatim bihevioralna terapija zasnovana na motivaciji (nagrađivanju), kao i ugradnja noćnog alarma koji budi dete nakon mokrenja. Uzroka mokrenja u krevetu ima mnogo. Neki od njih su: nasledni faktori, nedovoljno razvijena bešika, hormonski poremećaj, poremećaj raspoloženja, urinarna infekcija, dijabetes, opstipacija.

Narkolepsija

Narkolepsija je napad spavanja, odnosno stanje u kojem osoba iznenadno pada u san u toku dana. Tom prilikom opada mišićni tonus, odnosno dolazi do katapleksije. Ovaj napad traje od nekoliko minuta do sat vremena. Često je napad spavanja praćen halucinacijama prilikom padanja u san ili buđenja. Narkolepsija je češća kod muškaraca. Može se pojaviti u bilo kom životnom dobu nakon epizode velikog stresa. Epizode katapleksije treba razlikovati od spavanja u toku dana.

Katapleksija

Katapleksija je delimičan ili potpun gubitak mišićnog tonusa koji može biti ograničen na jednu grupu mišića (vrat, šaka i slično) ili zahvatiti čitavo telo. Nastupa iznenada. Osoba ostaje svesna dok pada na zemlju. Katapleksija nastupa uglavnom kao posledica veoma jakih emocija.