Visoki krvni pritisak, hipertenzija
Visok krvni pritisak ili hipertenzija je pritisak iznad normalne vrednosti. Pogađa oko 15% stanovništva razvijenih zemalja. Drugačije se naziva i tihi ubica. U većini slučajeva ne pokazuje simptome, a može dovesti do ozbiljnih komplikacija (moždani udar, infarkt miokarda). Razvoju ove bolesti podložniji su muškarci, osobe starije od 45 godine i one osobe koje u porodici imaju slučajeve hipertenzije.
Pojavi visokog krvnog pritiska pogoduju pušenje, fizička neaktivnost, stres, prekomeran unos soli, masnoća i alkohola.
Klasifikacija pritiska
Normalan krvni pritisak u mirovanju ima vrednost manju od 130/85 (u cm). Visok krvni pritisak se detektuje tenziometrom. Kada se meri u milimetrima ili centimetrima žive, izražava se preko dve vrednosti: sistolnog i dijastolnog pritiska. Moguće je patiti od sistolne hipertenzije, a imati normalan dijastolni pritisak, i obrnuto. Tada može da se javi hipotenzija ili nizak krvni pritisak. On se ne leči ako nije praćen simptomima. Mora se lečiti u slučaju vrtoglavice, slabosti i gubitka svesti.
- Niski krvni pritisak
Sistolni - manje od 90 mm Hg
Dijastolni - manje od 60 mm Hg
- Normalni
Sistolni - od 90 do 129 mm Hg
Dijastolni - od 60 do 84 mm Hg
- Granične vrednosti krvnog pritiska
Sistolni - od 130 do 139 mm Hg
Dijastolni - od 85 do 89 mm Hg
- Visok krvni pritisak - stadijum I (zahteva lekarski nadzor i promenu navika)
Sistolni - od 140 do 159 mm Hg
Dijastolni - od 90 do 99 mm Hg
- Visok krvni pritisak - stadijum II (zahteva lekarski nadzor, promenu navika) i lekove)
Sistolni - više od 160 mm Hg
Dijastolni - više od 100 mm Hg
Posledice hipertenzije
Prevremeno starenje krvnih sudova i srca. U brojnim organima se javljaju problemi s cirkulacijom (mozak, srce, bubrezi, oči). Oni mogu biti ozbiljni, čak i fatalni ako se ne leči hipertenzija.
- glavobolja
- pritisak u glavi
- krvarenje iz nosa
- ubrzano i kratko disanje
- crvenilo lica
- zujanje u ušima
- umor
- mučnina
- povraćanje
Visoki krvni pritisak moguće je kontrolisati i sprečiti otklanjanjem pojedinih faktora rizika i praćenjem preporuka. Njih naročito treba da se pridržavaju starije osobe i oni koji u porodici imaju slučajeve hipertenzije.
- Prestanite da pušite jer konzumiranje duvana uzrokuje ubrzanje srčanog ritma, sužavanje krvnih sudova (vazokonstrikcija) i privremeno povišenje krvnog pritiska.
- Smanjite unos alkohola
- Smanjite unos soli i zdravo se hranite. Dajte prednost svežoj ili zamrznutoj hrani. So menjajte začinima, aromatičnim biljem, limunovim sokom, belim lukom. Konzumirajte namirnice bogate kalijumom. To su voće (banane, pomorandže, dinje, paradajz, kivi), povrće (krompir, pasulj, bob), zatim jogurt, mleko, orašasti plodovi, integralne žitarice, riba.
- Održavajte zdravu telesnu težinu, radite vežbe izdržljivosti, konzumirajte hranu s malim sadržajem masnoća.
- Izbegavajte pojedine lekove. Ako imate predispozicije za visoki krvni pritisak, izbegavajte nesteroidne antiinflamatorne lekove i oralne kontraceptive.
- Redovno merite pritisak, jednom godišnje kod lekara. Krvni pritisak je povišen ako je konstantno veći od 140/90 mm Hg.
- Borite se protiv stresa, nemojte previše raditi, odmarajte se i dovoljno spavajte. Probajte tehnike opuštanja: joga, meditacija, taj-či.