Gubitak svesti
Gubitak svesti je prekid svesti koji može biti delimičan ili potpun. Do gubitka svesti dolazi iznenada ili postepeno. U zavisnosti od trajanja postoje kratkotrajni gubitak svesti - sinkopa (kolaps) i dugotrajan - koma. Kako je gubitak svesti simptom brojnih bolesti i trauma, važno je obratiti se lekaru.
Sinkopa
Sinkopa je potpun prekid svesti koji je kratkotrajan. Osoba pada i gubi svest, najčešće na manje od minuta. Dok je u nesvesti, osoba ne reaguje na štipanje i zvuke. Ponekad može doći i do konvulzija (grčenja mišića), a osoba koja je u nesvesti može nevoljno urinirati. Nakon što se osvesti, ne seća se pada. Gubitak svesti nastupa nakon naglog smanjenja dotoka krvi u mozak koje je najčešće posledica prolaznog poremećaja u funkcionisanju nervnog sistema. Uzroci sinkope mogu biti i kardiovaskularni poremećaj, plućna embolija, gušenje, strujni udar, pad nivoa kalcijuma u krvi itd. Ovaj vid prekida svesti može se javiti i kada osoba miruje i kada je aktivna.
Vazovagalna sinkopa
Vazovagalna sinkopa nastupa uglavnom nakon naglog ustajanja iz sedećeg ili ležećeg položaja. Može biti povezana i s jakim emocijama ili intenzivnim bolom. Prilikom vazovagalne sinkope osoba ima utisak da će se onesvestiti i oseća veliku neprijatnost (bledilo, znojenje, zamagljen vid, zujanje u ušima, usporen rad srca). Do vazovagalne sinkope dolazi usled prekomerne aktivnosti nerva vagusa, koji ima važnu ulogu u usporavanju srčanog ritma i disanja. U većini slučajeva, vazovagalna sinkopa nije ozbiljna. Može pogoditi i mlade ljude koji nemaju srčanih problema i koji su dobrog zdravlja.
Koma
Koma je dugotrajan gubitak svesti. Može trajati od nekolko dana do nekoliko godina. Za komu je karakteristično odsustvo ili prividno odsustvo reakcija na spoljašnje stimulanse. Tokom kome mogu biti očuvane cirkulacija i respiracija. Koma može biti posledica traume lobanje, moždanog udara, hipoglikemije, trovanja ili bolesti (tumor, meningitis, epilepsija, hepatitis, dijabetes i dr.). Od uzroka zavisi kako će se koma razvijati. Teško je dati prognozu.
Postoje četiri stadijuma kome.
1. Polukomatozno stanje - pacijent mumla dok priča i reaguje na bol
2. Somnolencija - pacijent ne reaguje na zvuk, ali su očuvani pojedini refleksi
3. Duboka koma - pacijent ne reaguje na nadražaje, primetni su potpuna opuštenost mišića i vegetativni problemi, pre svega sa disanjem
4. Stanje moždane smrti - podrazumeva prestanak svih moždanih aktivnosti i spontane respiratorne aktivnosti, uz privremeno očuvanje srčane aktivnosti. Takav pacijent se u mnogim zemljama može proglasiti mrtvim.
- delimičan prekid svesti
- potpun prekid svesti
Osoba treba da legne čim oseti prve znake kolapsa, da bi se sprečile povrede usled pada.