filteri close
Objavljeno: 02.09.2020. Image source: Unsplash/Chris Benson

Sklonost ka slatkišima nam je u genima

Istraživanja na Univerzitetu u Njujorku pokazala su da se sklonost ka slatkišima nasleđuje.

Ogledi obavljeni na dvema grupama miševa svrstanih prema kriterijumu čiji su roditelji bili skloni slatkoj hrani, dokazuju da miševi čiji su roditelji voleli slatko nasleđuju istu sklonost.

Naime, naučnici su otkrili da čokolada sadrži triptofan, hemijski sastojak koji mozak podstiče da luči neurotransmiter zvan serotonin, koji u većim količinama izaziva osećaj ugodnosti i sreće.

Volite gazirano i slatko? Vaši bubrezi ih intenzivno mrze!

I dok triptofan nazivaju "čokoladni ekstazi", dotle feniletilamin može da nosi naziv "čokoladni amfetamin“, jer stvara osećaj privlačnosti i uzbuđenja.

Treći važan sastojak čokolade koji ima smirujuće dejstvo, jeste teobromin, koji opušta mišiće i stvara osećaj lakoće.

Inače, prednosti čokolade su što brzo obnavlja energiju, štiti krvne sudove od infarkta, sprečava moždani udar, ublažava predmenstrualni sindrom, leči anemiju, posebno kod trudnica.

Evo zbog čega je dobro da jedete SMOKVE svakog dana!

Blagotvorna dejstva čokolade poznata su još iz perioda Asteka koji su otkrili da mlevenjem zrnca kakaovca u pastu i dodavanjem čilija i vode mogu napraviti osvežavajuće i hranjivo piće.

Njime su se krepili na velikim nadmorskim visinama i pri fizičkim naporima, a koliko su cenili kakao govori i podatak da su kakao zrnca koristili umesto novca.

U Evropu su čokoladu doneli istraživači u 16. veku. Domišljati poslastičari dodali su joj šećer i učinili je opšte popularnom.

Prazne kalorije: Evo predloga za kvalitetnu zamenu za nezdrave grickalice

Holanđanin Konrad Van Houten je 1825. godine uspešno izdvojio kakao puter iz zrnaca kakaovca, a Rudolf Lindt je 1880. godine u Švajcarskoj usavršio njegovu metodu.

Čokoladu kakvu danas znamo proizveo je 1875. godine Švajcarac Daniel Peter, dodajući joj mleko.