Orgazam nije samo stvar anatomije: šta istraživanja govore o ženskom orgasm gap-u?

Žene i muškarci ne doživljavaju orgazam u seksualnim odnosima podjednako često. Taj fenomen poznat je kao orgasm gap – razlika u učestalosti orgazma između muškaraca i žena. Iako se često objašnjava razlikama u anatomiji i fiziologiji, istraživanja ukazuju na mnogo složeniju sliku.

Orgazam nije samo rezultat stimulacije određenog dela tela. Na njega utiču seksualni kontekst, vrsta stimulacije, trajanje odnosa, komunikacija sa partnerom, osećaj sigurnosti, zadovoljstvo odnosom, ali i očekivanja koja imamo o tome kako seks „treba“ da izgleda.

Kolika je zapravo razlika?

U istraživanjima seksualnog ponašanja žene u heteroseksualnim odnosima u proseku prijavljuju orgazam ređe od muškaraca. Međutim, zanimljivo je da se razlika značajno smanjuje kada se posmatraju seksualne situacije koje uključuju više direktne stimulacije klitorisa.

To je jedan od važnih nalaza koji menja tradicionalnu predstavu o ženskom orgazmu.

Klitoris je centralni organ ženskog seksualnog zadovoljstva i ima mnogo veću ulogu nego što se dugo pretpostavljalo. Ipak, seksualni obrasci u heteroseksualnim vezama često su istorijski bili usmereni na penetraciju, iako sama penetracija mnogim ženama nije dovoljna za orgazam.

Nije problem u tome što „žensko telo ne funkcioniše“

Jedan od najzanimljivijih zaključaka istraživanja jeste da žene mogu imati veoma visoku učestalost orgazma u određenim seksualnim okolnostima.

To znači da se orgasm gap ne može jednostavno objasniti time da su žene „biološki komplikovanije“.

U studijama u kojima su žene pitane šta im je potrebno za seksualno zadovoljstvo, često se pojavljuju faktori poput:

• stimulacije klitorisa,
• dužeg trajanja seksualne aktivnosti,
• kombinovanja različitih vrsta stimulacije,
• mogućnosti da partneru pokažu šta im prija,
• osećaja bliskosti i opuštenosti,
• komunikacije o seksualnim željama.

Drugim rečima, nije samo pitanje šta se radi, već i kako, koliko dugo i u kakvom kontekstu.

Šta sve utiče na pad libida?

„Seks“ nije isto što i penetracija

Jedan od razloga zbog kojih je orgasm gap toliko izražen jeste i način na koji društvo definiše seksualni odnos.

Ako se seks posmatra prvenstveno kao penetracija koja počinje predigrom i završava muškim orgazmom, onda se žensko zadovoljstvo lako pretvara u nešto što se očekuje da se „desi usput“.

Međutim, istraživanja pokazuju da seksualne aktivnosti koje uključuju klitoralnu stimulaciju značajno povećavaju verovatnoću ženskog orgazma.

Zbog toga se sve više govori o „pleasure gap“, odnosno širem jazu u seksualnom zadovoljstvu, a ne samo o samom orgazmu.

Još jedan važan faktor: komunikacija

Žene koje otvorenije komuniciraju sa partnerom o tome šta im prija imaju veće šanse da dožive seksualno zadovoljstvo.

To može biti veoma direktna komunikacija, ali i pokazivanje partneru kakav pritisak, ritam ili vrsta dodira odgovaraju.

Problem je što se mnoge žene i dalje osećaju neprijatno kada treba da kažu šta žele.

Tu se pojavljuje zanimljiv paradoks: što je seks više predstavljen kao nešto što bi trebalo da se „dogodi prirodno“, to je manje prostora za razgovor o tome šta zapravo prija.

Orgazam ima i psihološku stranu

Na seksualno iskustvo utiče i ono što se događa u glavi.

Stres, umor, nezadovoljstvo sopstvenim telom, anksioznost, strah od procenjivanja ili osećaj da „moramo da doživimo orgazam“ mogu otežati uzbuđenje i orgazam.

Kod nekih žena postoji i ono što se naziva spectatoring – stanje u kojem osoba tokom seksa počinje da posmatra samu sebe spolja: Kako izgledam? Da li sam dovoljno privlačna? Zašto još nisam doživela orgazam? Da li partner primećuje?

Umesto da bude prisutna u telesnom iskustvu, pažnja odlazi na samoprocenu.

A upravo je za seksualno uzbuđenje često potrebna suprotna stvar – opuštenost i fokus na sopstvene senzacije.

Partnerstvo takođe pravi razliku

Istraživanja pokazuju da se orgasm gap razlikuje u zavisnosti od toga da li žena seks ima sa stalnim partnerom ili u povremenom seksualnom odnosu.

U dugotrajnim odnosima partneri imaju više mogućnosti da nauče šta drugoj osobi prija, da razviju komunikaciju i da seksualni odnos prilagode oboma.

Ali ni sama dužina veze nije dovoljna. Ako partneri ne razgovaraju o seksu i ako je zadovoljstvo jedne osobe uvek sekundarno u odnosu na zadovoljstvo druge, problem može ostati prisutan i u dugoj vezi.

Seksualna očekivanja i realnost: Razgovori koji menjaju vezu

Zašto je važno govoriti o orgasm gap-u?

Zato što on nije samo pitanje statistike.Ako muškarac doživi orgazam kao očekivani završetak seksualnog odnosa, dok se žensko zadovoljstvo tretira kao bonus, nastaje obrazac u kojem jedna osoba sistematski dobija više seksualnog zadovoljstva od druge.

Zato pitanje nije samo:

„Zašto žene teže doživljavaju orgazam?“

Mnogo zanimljivije pitanje je:

„Zašto seksualni odnosi često nisu organizovani tako da zadovoljstvo obe osobe bude jednako važno?“

Orgazam nije test seksualne uspešnosti, niti je njegovo odsustvo automatski znak problema. Ali kada se razlika u seksualnom zadovoljstvu ponavlja, ona može mnogo toga da kaže o tome kako razgovaramo o seksu, čija zadovoljstva smatramo važnim i koliko zapravo poznajemo sopstveno telo.

Orgasm gap zato nije samo priča o anatomiji. To je priča o anatomiji, psihologiji, komunikaciji, seksualnim navikama i društvenim očekivanjima – sve u isto vreme.