Da li je domaća zimnica zdrava? Šta je dobro, a sa čim ne treba preterivati

Jesen je za mnoge sinonim za miris pečene paprike, ajvar, kiseli kupus, turšiju, domaći paradajz i teglice pune voća. Zimnica je deo naše tradicije, ali i praktičan način da povrće i voće sačuvamo za mesece kada ga ima manje.

Ipak, pitanje je: da li je domaća zimnica zaista zdrava?

Odgovor je – može biti. Ali to što je nešto domaće ne znači automatski da je zdravo. Mnogo zavisi od načina pripreme, količine soli, šećera i ulja, ali i od toga koliko zimnice jedemo.

Zašto zimnica može biti dobar izbor?

Jedna od najvećih prednosti zimnice jeste što omogućava da tokom cele godine u ishrani imamo različite vrste povrća i voća.

Paprika, paradajz, kupus, krastavci, šargarepa i drugo povrće sadrže vlakna, vitamine, minerale i različite biljne komponente koje su važne za zdravu ishranu. Deo nutritivnih svojstava može se izgubiti tokom termičke obrade, ali zimnica i dalje može biti vredan deo jelovnika.

Posebno je korisno kada se povrće priprema sa relativno malo soli, šećera i ulja.

Kiselo povrće – korisno, ali pazite na so

Kiseli kupus, krastavci i druga fermentisana zimnica mogu imati dodatnu vrednost jer tokom fermentacije nastaju mikroorganizmi koji mogu doprineti raznovrsnosti crevne mikrobiote.

Međutim, postoji važna napomena: ne treba svaka kisela zimnica automatski da se smatra probiotičkom.

Na količinu korisnih mikroorganizama utiču način fermentacije, uslovi čuvanja, kao i kasnija termička obrada. Ako se proizvod pasterizuje, broj živih mikroorganizama može biti značajno smanjen.

Drugi problem je so. Kiseli kupus i turšija mogu sadržati velike količine natrijuma, pa nije dobro da budu svakodnevno i u velikim porcijama na jelovniku.

Ako volite kiselu zimnicu, dobra navika je da je jedete kao dodatak obroku, a ne kao glavni deo obroka.

Ajvar – koliko je zapravo zdrav?

Ajvar može biti odličan način da se paprika sačuva za zimu.

Paprika je bogata vitaminom C i drugim korisnim biljnim jedinjenjima, ali konačan nutritivni profil ajvara zavisi od recepta.

Ako se dodaje mnogo ulja, ajvar postaje znatno kaloričniji. Ako se dodaje mnogo soli, povećava se unos natrijuma.

Zato između dve teglice domaćeg ajvara može postojati velika razlika.

Ajvar sa dosta paprike, umerenom količinom ulja i soli može biti sasvim dobar deo obroka.

Domaći paradajz i kuvani sos

Paradajz je još jedan dobar kandidat za zimnicu.

Kuvanje menja nutritivni sastav paradajza, ali ne znači da ga čini „nezdravim“. Kod paradajza je posebno zanimljiv likopen, biljno jedinjenje čija se dostupnost može povećati termičkom obradom i uz prisustvo određene količine masti.

Domaći paradajz sos može biti odličan dodatak jelima tokom zime, naročito ako nema velike količine dodatog šećera i soli.

A šta je sa džemom, pekmezom i slatkim?

Ovde je potrebno biti nešto oprezniji.

Voće jeste zdrava namirnica, ali tradicionalni recepti za džem i slatko često podrazumevaju velike količine šećera.

To ne znači da ih treba potpuno izbaciti. Problem nastaje kada se džem ili slatko posmatraju kao zamena za voće.

Kašičica domaćeg džema nije isto što i porcija svežeg voća.

Ako pravite zimnicu sami, možete smanjiti količinu šećera u receptima gde je to bezbedno i koristiti je u manjim količinama – na primer uz jogurt, ovsene pahuljice ili kao dodatak integralnom hlebu.

O čemu treba voditi računa kad pravimo zimnicu (čuvanje hrane, konzerviranje, čistoća)?

Kompot može biti dobar izbor – ako nije previše zaslađen

Kompot može sačuvati deo nutritivnih svojstava voća i biti praktičan način da se voće koristi i tokom zime.

Ipak, ako se priprema sa velikom količinom šećera, nutritivna prednost je manja.

Zato je bolji izbor kompot sa umerenom količinom šećera ili bez dodatog šećera, posebno ako se voće samo po sebi dovoljno slatko.

Ko treba da obrati posebnu pažnju na zimnicu?

Najviše pažnje treba obratiti na proizvode sa mnogo soli.

Osobe koje moraju da ograničavaju unos natrijuma, kao i osobe sa određenim zdravstvenim problemima kod kojih je preporučeno smanjenje soli, trebalo bi da budu posebno oprezne sa kiselim kupusom, turšijom i drugim veoma slanim proizvodima.

Kod slatke zimnice problem može predstavljati visok sadržaj dodatog šećera, naročito za osobe koje treba da kontrolišu njegov unos.

Kako da napravite zdraviju zimnicu?

Ne morate menjati tradicionalne recepte iz korena. Nekoliko malih promena može napraviti razliku:

• koristite kvalitetno, sveže i neoštećeno povrće i voće;
• gde recept dozvoljava, smanjite količinu dodatog šećera;
• nemojte preterivati sa solju;
• sa uljem budite umereni, posebno kod ajvara i sličnih namaza;
• fermentisanu zimnicu čuvajte i pripremajte prema provereno bezbednim postupcima;
• koristite čiste i odgovarajuće sterilizovane posude;
• ne jedite proizvod ako je promenio miris, izgled ili ima druge znake kvarenja;
• zimnicu koristite kao deo raznovrsne ishrane, a ne kao zamenu za sveže voće i povrće.

Domaće nije isto što i neograničeno

Domaća zimnica ima jednu veliku prednost: znamo šta smo stavili u teglicu.

Možemo birati kvalitetne namirnice i kontrolisati količinu soli, šećera i ulja. Ali čak i najbolji domaći ajvar ili kiseli krastavci nisu namirnice koje treba jesti bez ograničenja.

Najbolji pristup je jednostavan: zimnica može biti deo zdrave i raznovrsne ishrane, uz umerene količine i dobar izbor.

Dakle, ne morate da birate između tradicije i zdravlja. Domaća zimnica može da ostane na porodičnom stolu – samo je važno šta se nalazi u teglici i koliko često je praznimo.