Malokluzija

Malokluzija predstavlja poremećen kontakt između gornjih i donjih zuba. Do toga dolazi kada su zubi u zubnom nizu postavljeni nepravilno. Pored urođene anomalije ili prevelikog odnosno premalog broja zuba, malokluzija može biti i posledica sisanja palca. Usled malokluzije može biti otežano žvakanje i gutanje. Može dovesti i do otežanog pranja zuba koje takođe može imati posledice kao što su karijes i bolesti usne duplje. Postoji lek za malokluziju - ortodontska terapija i nošenje proteze (fiksni ili mobilni ortodontski aparat). Proteza vrši blag ali kontinuiran pritisak na zube u periodu od šest meseci do tri godine.

Ortodontski aparat

Ortodontski aparat (proteze) predstavljaju privremena pomagala koja se stavljaju na zube kako bi se korigovao nepravilan niz. Čine ga nekoliko bravica koje se cementom ili lepkom pričvršćuju za zube, mogu biti međusobno povezane i lukom. Pritisak koji vrši žica podešava se tako da ispravlja zube polako i postepeno.

Luk je metalna ili elastična žica koja povezuje sve bravice i vrši pritisak na zube. Ona se na svakih četiri do sedam nedelja mora podešavati. Po podešavanju javlja se bol koji može trajati nekoliko dana.

Bravica je metalni, kompozitni ili keramički deo koji se lepi ili pričvršćuje zube, a preko nje se prenosi pritisak koji vrši luk.

Kraj ortodontske terapije

Retencija je završna faza ortodontske terapije. Njome se zubi imobilišu da bi se održali rezultati terapije. Retencija može trajati kraće ili duže. Postiže se pomoću kalupa koji su izrađeni u providnoj smoli ili metalnih žica koje se lepe na unutrašnju površinu zuba.