Dijabetes

Dijabetes ili šećerna bolest trenutno pogađa 200 miliona ljudi i peti je najčešći uzrok smrti u svetu. Ova hronična bolest karakteristična je po višku glukoze u krvi ( hiperglikemija) koja izaziva često mokrenje i jaku žeđ. Postoji tip 1 i tip 2, koji imaju različite uzroke, ali mogu izazvati iste komplikacije koje su posledica oštećenja krvnih sudova usled viška šećera, a neke od njih su: infarkt, moždani udar, gangrena, dijabetička retinopatija, poremećaji senzibiliteta.

Normalna regulacija glikemije

Glikemija je nivo glukoze u krvi. Regulišu je dva hormona pankreasa, insulin i glukagon. Ova dva hormona deluju antagonistički: insulin snižava glikemiju tako što podstiče korišćenje i skladištenje glukoze, dok glukagon stimuliše oslobađanje glukoze iz jetre u krv. Koncentracija glukoze u krvi, normalna je oko 5 milimola po litru ( ili 1 gram po litru) i  može se izmeriti analizom krvi.

Hipoglikemija i Hiperglikemija

Hiperglikemija je povećanje nivoa glukoze u krvi koje se smatra patološkim ukoliko je koncentracija veća od 7,8 mmol/l ili 1,2g/l. Produžena hiperglikemija uzrokuje umor, povećan apetit i jaku žeđ. Leči se ishranom, lekovima ili injekcijama insulina.

Hipoglikemija je sniženje nivoa glukoze u krvi ( manje od 3,5 mmol/l ili 0,6 g/l) i može dovesti do gubitka svesti. Kod dijabetičara, do hipoglikemije može doći nakon uzimanja prevelike doze insulina u okviru lečenja hiperglikemije, kao i nakon fizičke aktivnosti ili slabog otoka. Takve situacije se rešavaju unosom šećera.

Dijabetes Tip 1

Dijabetes tip 1 je autoimuna bolest koja uzrokuje uništavanje ćelija pankreasa koje stvaraju insulin, što rezultira hiperglikemijom. On čini 10% svih slučajeva dijabetesa i javlja se uglavnom pre 20. godine života, najčešće oko 12. Lečenje dijabetesa tipa 1 zahteva redovno ubrizgavanje insulina, odgovarajuću ishranu i često merenje glikemije iz kapilarne krvi. Ako se ne leči, bolest može rezultirati komom, pa čak i smrću.

Simptomi dijabetesa tipa 1

Na početku, oboleli ne oseća nikakve simptome. Kada glikemija dostigne visoku vrednost, organizam pokušava da višak glukoze eliminiše učestalijim i obilnijim mokrenjem i stvaranjem mokraće s velikom količinom šećera. To uzrokuje dehidraciju koja izaziva jaku žeđ. Povećava se apetit, ali obično dolazi do gubitka težine. Takođe, ovaj tip dijabetesa izaziva umor i glavobolje i pogoduje čestim infekcijama.

Injekcije insulina

U zavisnosti od pojedinca, insulin se ubrizgava 1-4 puta dnevno i to jednokratnim špricom ili insulinskom penkalom koja se može puniti. Može se ubrizgavati automatski i u kontinuitetu pomoću insulinske pumpe, uređaja koji se nosi za pojasom i ima kateter koji se umeće pod kožu. Insulin se ubrizgava u potkožno tkivo, a ako bi se davao inintramuskularno delovao bi prebrzo i moglo bi doći do hipoglikemije, ili u slučaju površinskog ubrizgavanja bi delovao presporo i rezultirao hiperglikemijom.

Gestacijski dijabetes

Do intolerancije na glukozu dolazi u toku trudnoće, najčešće u 6. mesecu. Gestacijski dijabetes ili trudnički dijabetes može izazvati prevremeni porođaj, komplikacije po plod (prekomerna težina, anomalije srca) i trudnicu (trudnička hipertenzija). Nakon trudnoće se uglavnom povlači, ali žene koje su imale ovaj tip dijabetesa imaju povišen rizik od dijabetesa tipa 2 u kasnijem životu.

Dijabetes tip 2

Dijabetes tip 2 je hronična bolest koju karakteriše otpornost telesnih ćelija na delovanje insulina koji luči pankreas. Ćelije slabo apsorbuju glukozu, pa se ona  nagomilava u krvi (hiperglikemija). Da bi se snizila glikemija, pankreas luči sve više insulina, ali bezuspešno. Na taj način, pankreas se iscrpljuje, što rezultira smanjenom proizvodnjom insulina koji se nadoknađuje injekcijama. Dijabetes tip 2 je povezan sa starenjem, gojaznošću, sedentarnim načinom života, kao i genetskim faktorima i može godinama biti asimptomatski pre nego što se ispolji kroz komplikacije.