filteri close

Depresija

Psihičke bolesti koje se odlikuju promenama ili nestabilnim raspoloženjem koje naginje ili ka ushićenosti ili ka utučenosti su poremećaji raspoloženja ili afektivni poremećaji. Javljaju se u epizodama, a često su u korelaciji sa stresom. U njih spada i depresija, bipolarni poremećaj raspoloženja, sezonski poremećaj raspoloženja i postporođajna depresija. Imaju negativan uticaj na društveni život, a mogu uzrokovati i rizična ponašanja i samoubistvo.

Bipolarni poremećaj raspoloženja

Bipolarni poremećaj raspoloženja (manična depresija) predstavlja poremećaj raspoloženja za koji je karakteristično smenjivanje perioda depresije i manije. Ti periodi mogu se smenjivati u istom danu, mogu trajati nekoliko dana, ili čak nekoliko meseci. Pojedinci koji imaju maničnu depresiju mogu imati i halucinacije ili iluzije. To su najpre iluzije veličine, odnosno preuveličavanje vlastite fizičke snage, moći ili bogatstva ili pogrešne predstave o proganjanju. Simptomi manične depresije mogu se potpuno povući između epizoda.

Ciklotimija

Ciklotimija je blaži oblik bipolarnog poremećaja kod kog se brzo smenjuju faze umerenog uzbuđenja i umerene potištenosti. Ona se kod trećine obolelih može pogoršati i razviti se u pravi bipolarni poremećaj.

Manija

Manija je karakteristika bipolarnog poremećaja raspoloženja i može se javiti u slučaju neuroloških problema (tumor glave) ili endokrinog oboljenja (hipertireoza). Predstavlja stanje ushićenosti. Praćena je konstantnom psihomotornom hiperaktivnošću koju karakteriše bujica misli i reči koje mogu biti i nepovezane, euforija, osećaj moći, kao i preterana aktivnost. Neka od ponašanja kod osobe kod koje je ispoljena manija mogu imati rizične posledice. To su na primer: prekomerno konzumiranje (hrana, kupovina ekstravagantnih stvari, alkohol, droga) ili nekontrolisana seksualnost. 

Sezonski poremećaj raspoloženja

Sezonski poremećaj raspoloženja drugačije se naziva i sezonska depresija. Predstavlja oblik depresije za koji je tipično da se javi u jesen ili ranu zimu, a da nestaje na proleće. Kod sezonske depresije se javlja i izrazita potreba za spavanjem i prejedanjem (slatkiši). Veruje se da je ovaj vid depresije posledica nedostatka svetlosti za vreme zime, kao i smanjenog lučenja pojedinih supstanci u organizmu (serotonin, melatonin). Primarno pogađa žene (75% slučajeva) i lečenje se zasniva na fototerapiji (izlaganje izvoru jake svetlosti).

Depresija

Depresija je patološko mentalno stanje. Od nje oboleva sve više ljudi, a pogađa 5-8% stanovništva u zapadnim zemljama. Za depresiju je karakteristično osećanje duboke tuge i utučenosti. Treba je razlikovati od depresivnih reakcija (stanja prolazne potištenosti usled određenih događaja). Depresija je stanje praćeno emocionalnom patnjom, a osoba koja od nje pati nije u mogućnosti da funkcioniše normalno u svakodnevnom životu. Za lečenje depresije koriste se antidepresivi (lekovi koji deluju na neurotransmitere). Razvoju depresije doprinose faktori: nasledni, psihološki (disfunkcija pojedinih neurotransmitera), porodični ili sredinski (nezdrav način života, negativna dešavanja u okruženju, sagorevanje na poslu i sl.). Postoje predviđanja da će depresija do 2020. godine postati drugi najčešći uzrok invaliditeta, nakon kardiovaskularnih bolesti.

Samoubistvo

Samoubistvo je izraz želje da se okonča neka situacija koja se smatra nepodnošljivom. Godišnje samoubistvo izvrši oko milion ljudi širom sveta. Do ovog čina može doći usled poremećaja raspoloženja poput depresije i bipolarnog poremećaja, ali i pojedinih mentalnih bolesti (šizofrenija). Pokušaj samoubista smatra se vapajem za pomoć, a bude ga 10-20 puta više od samoubistva. Visok je rizik da će neko ponovo pokušati da izvrši samoubistvo.

  • utučenost
  • depresija
  • ekstremna ushićenost
  • poremećaj sna
  • umor
  • napetost
  • uznemirenost
  • manija
  • poremećaj apetita
  • poremećaj seksualnosti
  • negativne misli
  • euforija
VESTI