Intolerancija na hranu, celijakija

Intolerancija na hranu nastaje usled nesposobnosti digestivnog trakta da svari određenu hranu. Stepen osetljivosti zavisi od etničke pripadnosti osobe i mesta odakle je. U najrasprostranjenije spadaju intolerancija na laktozu i gluten.

Intolerancija na laktozu

Intolerancija na laktozu je česta bolest. Pogađa oko tri četvrtine odraslog stanovništva u svetu. Laktoza je prisutna samo u mlečnim proizvodima, a osnovni je ugljeni hidrat u mleku. Laktaza omogućava varenje laktaze. Prirodno je prisutna kod dece, ali se smanjuje i kod nekih nestaje s godinama. Nestaje najpre kod azijskih, afričkih i južnoameričkih etničkih grupa. Manjak laktaze, odnosno enzima tankog creva ili njeno nepostojanje dovodi do intolerancije na laktozu. Manifestuje se kroz crevne grčeve, a to stvara probleme u varenju i prolazu hrane kroz creva. Leči se tako što se izbegavaju namirnice koje u sebi sadrže laktozu, odnosno izbegava se mleko, a konzumiraju se jogurt ili sirevi (fermetisani mlečni proizvodi). Hrani koja sadrži mleko ili pavlaku mogu da se dodaju i suplementi enzime u vidu tableta ili kapi.

Celijaklija

Celijaklija je intolerancija na gluten. Predstavlja hronično oboljenje koje nastaje zbog glutena, proteina iz nekih žitarica (pšenica, raž, ječam) ili proizvoda kao što su supa, prezle, testenina, sosovi. Neke žitarice i zamene za žitarice ne sadrže gluten (kukuruz, štir, proso, heljda). Gluten može da izazove imunološku reakciju koja rezultira upalom, edemom i uništavanjem površine crevne sluzokože, pa se smanjuje njena sposobnost apsorpcije. To se najpre dešava kod ljudi koji imaju genetsku predispoziciju da budu intolerantni na gluten. Loša apsorpcija hranljivih sastojaka, pored digestivnih problema, može izazvati i mršavljenje, nutritivnu deficijenciju, usporen rast, kasniji ulazak u pubertet. Oboljenje je relativno često u severnoj Evropi.