Angina pektoris
Angina pektoris
Angina pektoris je naziv za stanje koje nastaje usled smanjenog dopremanja kiseonika u miokard (srčani mišić) usled smanjenog snabdevanja samog miokarda krvlju. Do smanjenog snabdevanja može doći primarno zbog opstrukcije koronarnih arterija (arterija koje snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama) i sekundarno zbog povećane potrebe srčanog mišića za kiseonikom (npr. u nekim patološkim stanjima kao što su hipertireoza i anemija). Takvo stanje se prepoznaje po tipičnom bolu u grudima, koja se zove anginozni bol. Javlja se u epizodama od po nekoliko minuta, a bol se može širiti u vrat i levu ruku.
Bolest koronarnih arterija najčešće može da se prepozna po karakterističnom skupu simptoma. Ukoliko se na vreme otkrije i počne da se leči, angina pektoris ne bi trebalo da dovede do najtežih posledica u koje spadaju akutni infarkt miokarda (srčani udar) ili naprasna srčana smrt.
Postoji nekoliko vrsta angine pektoris:
- stabilna angina pektoris (tegobe se javljaju samo tokom napora) - bol u grudima se javlja samo prilikom velikog fizičkog napora ili ekstremnog emotivnog stresa, tuge.
- nestabilna angina pektoris (tegobe se javljaju i u naporu i tokom mirovanja) - bol u grudima je nepredvidiva, javlja se češće, čak i za vreme mirovanja i odmaranja. Simptomi su teži i traju duže (do 20 minuta u kontinuitetu). Nestabilnu anginu je moguće olakšati lekovima, ali je često potrebno lečiti je intenzivnijim medicinskim tretmanima.
- princmetalovu anginu pektoris (vazospastična angina pectoris) - redak oblik angine pektoris, koji se osim u periodu mirovanja može javiti i tokom sna, ničim izazvan. Simptomi koji se javljaju su zapravo poslediva spazma koronarne arterije, kao posledica smanjenog dotoka krvi u srčani mišić. Bol počinje naglo, u ciklusima, javlja se i završava u isto vreme svakog dana, češće u ranim jutarnjim časovima.
- akutni infarkt miokarda (kao prva prezentacija koronarne bolesti)
- naprasna srčana smrt
U 20 % slučajeva tegobe mogu biti atipične, u vidu bola u epigastrijumu, bola u grudima pleuralnog tip (tipa proboda u grudima) ili samo otežanog disanja. Atipične tegobe su češće kod starijih pacijenata (>75 god), žena i pacijenata sa šećernom bolešću, bubrežnim popuštanjem ili demencijom.
- bol u grudima
- stezanje u grudima
- osećaj žarenja u grudima
- bol iza grudne kosti
- širenje bola u vrat, ramena, ruke i leđa
- preznojavanje
- povraćanje
- mučnina
Prevencija angine pektoris je izuzetno važna i na nju se mora misliti na vreme. U prevenciji angine pektoris najvažnije je uticati na faktore rizika kao što su: pušenje, povećana telesne težine, redovna kontrola krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola. Smanjenjem faktora rizika može se sprečiti napredovanje oštećenja koronarnih arterija, koje mogu dovesti do infarkta miokarda. Osoba koja boluje od angine pektoris može da vodi normalan život, ali mora da se pridržva propisane terapije, da redovno ide na kontrole, uz obavezan zdrav i pravilan način života.