Epilepsija

Epilepsija nastaje kao posledica genetske anomalije, infekcije ili povrede mozga. Ispoljava se u vidu rekurentnih napada koji rezultiraju privremenim poremećajem električne aktivnosti mozga. U polovini slučajeva njen uzrok nije moguće utvrditi dok se dijagnoza epilepsije utvrđuje nakon ponovljenih napada elektroencefalografijom. Napadi mogu oštetiti mozak, a prekomerno komzumiranje alkohola i prekid uzimanja lekove mogu imati ozbiljne posledice koje dovode do smrti.

Epileptički napadi

Epileptički napadi obično su nepredvidivi. Oboleli za vreme napada ponekad grizu jezik. Ne preporučuje se da se obolelom stavlja bilo šta između zuba i da se blokiraju njegovi pokreti. 

Postoje faktori koji mogu uticati na pojavu epileptičkih napada. To su stres, umor, jake emocije, treperavo svetlo (televizija, kompjuter, video-igrice), alkohol i drugo. 

Napadi mogu biti izazvani lokalizovanim poremećajem električne aktivnosti mozga. To su parcijalni napadi, i mogu imati uzrokovati lokalizovane motorne i senzorne poremećaje. Mogu izazvati i psihološke probleme koji traju nekoliko minuta (halucinacije, promene u ponašanju). 

Postoje i generalizovani napadi koji zahvataju čitavo telo. Takvi napadi su posledica difuznog električnog pražnjenja u korteksu. Dve su vrste generalizovanih napada: apsansni (petit mal) i toničko-klonički napad (grand mal).

Apsans

Apsans je kratkotrajni prekid svesti koji se manifestuje u vidu prestanka govora i fiksiranog pogleda na nekoliko sekundi. Ponekad je praćeno automatskim pokretima kao što su gutanje i žvakanje. Ovaj vid kratkotrajnog prekida svesti može se ponoviti nekoliko puta u toku dana.

Toničko-klonični napad

Za ovaj napad su karakteristični gubitak svesti i konvulzije u trajanju od 5 do 10 minuta. Nakon toga obično sledi faza oporavka bez svesti.