filteri close

Ateroskleroza

Ateroskleroza je poremećaj za koji je karakteristično da se na unutrašnjem zidu arterija, pre svega onih sa velikim prečnikom, stvori plak (aterom - masna naslaga) usled nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma. Obično je povezan s debljanjem i stvrdnjavanjem arterijskog zida. Visok nivo holesterola u krvi doprinosi razvoju ovog poremećaja.

Nakupljanje stranih materija i stvaranje plakova predstavlja normalan proces starenja tek posle 65. godine života. Ateroskleroza pre tih godina izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život.

Veliki aterični plakovi mogu znatno da smanje protok krvi kroz arterije. Glavne komplikacije nastaju kada je zid arterije toliko istanjen da može da dođe do pucanja. Usled ovog procesa, dolazi do izliva i mogućnosti stvaranja ugrušaka krvi, koji može da zaustavi protok krvi u vidu tromboze ili embolije, ako ode na neko drugo mesto u telu. 

Ateroskleroza je bolest za koju se kaže da je tihi ubica, napreduje sporo a simptome daje tek u odmakloj fazi bolesti.

Ova bolest je naročito rasprostranjena u Evropi i Severnoj Americi. Osnovni je uzročnik koronarne bolesti, ali i kardiovaskularnih bolesti u celini. 

  • bol u grudima
  • osećaj nelagodnosti i pritiska
  • utrnulost
  • slabost
  • vrtoglavica

Prevencija podrazumeva izbegavanje faktora rizika kod osoba koje nemaju simptome i znake ishemijske bolesti. Pre svega potrebno je pridržavati se pravilne ishrane, smanjiti telesnu težinu i baviti se umerenom fizičkom aktivnošću.

Ako je zdravstveno stanje pacijenta dobro, ali ima povišene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi, preporučuju se prethodno opisane preventivne mere tokom 3 do 6 meseci. Postoje dokazi da omega 3 nezasićene masne kiseline veoma povoljno deluju u ovakvim stanjima, ako se piju duži vremenski period.

VESTI