Koronarna bolest

Koronarna bolest drugačije se naziva i ishemijska bolest srca. Karakterišu je bolni napadi. U najtežem slučaju može doći do infarkta miokarda ili srčanog udara. Koronarna bolest se razvija kada koronarne arterije, odnosno sudovi koji vaskularizuju srce, usled suženja ili začepljenja ne mogu više adekvatno da snabdevaju srčani mišić krvlju. Visok nivo holesterola u krvi, visok krvni pritisak, pojedine bolesti kao što je dijabetes i faktori povezani sa načinom života (fizička neaktivnost, pušenje, alkoholizam, ishrana bogata masnoćama životinjskog porekla, stres) povećavaju rizik od dobijanja koronarne bolesti. Ona prvenstveno pogađa muškarce starije od 45 godina, žene posle menopauze, ali i pojedince koji su imali slučajeve koronarne bolesti u porodici. 

Ateroskleroza

Ateroskleroza je poremećaj za koji je karakteristično da se na unutrašnjem zidu arterija, pre svega onih sa velikim prečnikom stvori plak (aterom - masna naslaga). Obično je povezan s debljanjem i stvrdnjavanjem arterijskog zida. Visok nivo holesterola u krvi doprinosi razvoju ovog poremećaja. Ateroskleroza je naročito rasprostranjena u Evropi i Severnoj Americi. Osnovni je uzročnik koronarne bolesti, ali i kardiovaskularnih bolesti u celini. 

Angina pektoris

Angina pektoris je bol u grudima odnosno stezanje i pečenje iza grudne kosti, po sredini grudi. Javlja se u epizodama od po nekoliko minuta, a bol se može širiti u vrat i levu ruku. Ako se odmah uzmu lekovi (nitroglicerin), bol se brzo smiruje. Bol uzrokuje nedostatak kiseonika u srčanom mišiću, uglavnom usled suženja koronarne arterije uzrokovanog ateromom. 

• Stabilna angina pektoris

Stabilnu anginu pektoris karakterišu rekurentni napadi koje mogu izazvati fizički napor, izlaganje hladnoći, emocionalni šok, varenje. 

• Nestabilna angina pektoris 

Nestabilnu anginu pektoris uzrokuju delimično i iznenadno začepljenje koronarne arterije. Može se javiti i u stanju mirovanja. Predstavlja ozbiljan problem koji može rezultirati infarktom miokarda.

Infarkt miokarda

Infarkt miokarda je srčani udar u kom odumire (nekroza) deo srčanog mišića usled prekida snabdevanja krvlju. Zahteva hitnu hospitalizaciju. Bol se kod infarkta javlja naglo, uglavnom pri mirovanju ili u toku noći. Simptomi koji se mogu javiti u danima koji mu prethode su: opšta slabost, otežano disanje, mučnina, vrtoglavica, problemi s varenjem, intenzivno znojenje. Najčešće je srčani udar posledica stvaranja krvnog ugruška u koronarnoj arteriji nakon što pukne ateromatozni plak. Infarkt miokarda narušava srčani ritam, a samim tim se može javiti srčana insufijencija. Ako dođe do srčanog zastoja, nekoliko sati ili dana nakon infarkta nastupa smrt. Osobe koje pate od angine pektoris, u 50% slučajeva će doživeti i srčani udar. Iako su simptomi slični, jači su i duže traju. 

Hiperholesterolemija

Hiperholesterolemija je asimptomatska, otkriva se samo analizom krvi. Može biti nasledna ili posledica bolesti (dijabetes, bubrežna insufijencija). Najčešće se javlja kod osoba koji jedu hranu punu zasićenim i transmasnim kiselinama koja doprinosi stvaranju lošeg holesterola koji ima tendenciju da blokira arterije. Tu spadaju: masno meso, iznutrice, proizvodi od svinjetine, mesne prerađevine, maslac, margarin koji sadrži delimično hidrogenizovana ili hidrogenizovana ulja, žumance, masni mlečni proizvodi, palmino i kokosovo ulje, peciva, pržena hrana, druge namirnice koje sadrže hidrogenizovana ulja. Nivo dobrog holesterola u krvi povećava hrana kao što su orašasti plodovi, bademi, avokado, maslinovo i kanolino ulje, plava riba (losos, sardina, haringa), koja takođe sadrži masnoću, ali uz pomoć ovih namirnica se doprinosi čišćenju arterija. Hiperholesterolemija predstavlja faktor rizika za niz kardiovaskularnih bolesti kao što su angina pektoris, infarkt miokarda, moždani udar, flebitis, aneurizmatsko proširenje krvnog suda.