Sterilitet

Sterilitet je neplodnost, odnosno kada par nakon dve godine redovnih polnih odnosa bez kontracepcije ne može da ostane u drugom stanju. Sterilitet pogađa i žene i muškarce. Može biti povezan s anomalijom genitalija, psihološkim poremećajem, pojedinim lekovima ili konzumiranjem duvana, alkohola ili droga. Uzrok se, međutim, u 10% slučajeva ne može utvrditi. Sterilitet se može lečiti lekovima i operacijom. Postoje metode koje se mogu primeniti ako lečenje ne da željene rezultate. To su medicinski potpomognute oplodnje - inseminacija i vantelesna oplodnja.

Muški sterilitet 

Sterilitet kod muškaraca može biti posledica anomalija sperme. Začeće mogu onemogućiti i problemi s erekcijom i ejakulacijom. Zbog toga je potrebna lekarska pomoć.

Anomalije sperme

Čest uzrok muškog steriliteta su anomalije sperme. U njih spadaju odsustvo ili nedovoljan broj spermatozoida, smanjena pokretljivost spermatozoida ili anomalije koje onemogućavaju oplodnju jajne ćelije. Brojni su uzroci ove anomalije: infekcije, endokrina oboljenja, prekomerna toplota, stres, konzumacija droga, alkohola ili duvana, pojedini lekovi, anatomski faktori (gojaznost, malformacija ili opstrukcija genitalnog trakta) i imunološki faktori (stvaranje antitela koja uništavaju spermatozoide). Laboratorijskom analizom sperme (spermogram) mogu se otkriti ove anomalije tako što se utvrdi broj, pokretljivost, vitalnost i oblik spermatozoida.

Retrogradna ejakulacija

Ovu anomaliju karakteriše izbacivanje sperme u mokraćnu bešiku. Retrogradna ejakulacija nastaje zbog neadekvatnog funkcionisanja unutrašnjeg sfinktera bešike koji obično nastaje nakon operacije prostate. Ova anomalija može biti i posledica bolesti kao što su dijabetes i neuropatija ili upotrebe pojedinih lekova. 

Ženski sterilitet

Ženski sterilitet najčešće nastaje kao posledica problema s ovulacijom, anomalije cervikalne sluzi ili opstrukcije jajovoda. 

Poremećaji ovulacije 

Poremećaj ili odsustvo ovulacije je glavni uzrok ženskog steriliteta. Manifestuje se neredovnim menstruacijama ili njihovim izostajanjem. Mogu biti posledica anomalija endokrinih centara koji šalju naredbe za ovulaciju (hipotalamus i hipofiza): urođena bolest, tumor, psihološki šok, anoreksija itd. Poremećaji ovulacije mogu biti povezani i s anatomskom disfunkcijom jajnika (lezije, urođena anomalija, cista i dr.) ili bolešću kao što su hipotireoza ili dijabetes. Do ponovnog uspostavljanja ovulacije ponekad može doći stimulacijom lekovima ili hormonima. 

Opstrukcija jajovoda

Drugi najčešći uzročnik ženskog steriliteta je opstrukcija jajovoda. Do nje može doći zbog nakupljanja serozne tečnosti ili ožiljkastog tkiva (priraslice). Nastaje i kao posledica bolesti (endometrioza), infekcije (salpingitis), polno prenosive infekcije, upotrebe spirale, porođaja ili abortusa. Rendgenskim snimanjem ili laparoskopijom se postavlja dijagnoza.   

Anomalije cervikalne sluzi

Uzroci ženskog steriliteta mogu biti i anomalije cervikalne sluzi, želatinaste supstance koju luči grlić materice. Ona olakšava kretanje spermatozoida ka materici u trenutku ovulacije. Mikroskopskom analizom cervikalne sluzi nakon polnog odnosa (postkoitalni test) mogu se otkriti anomalije u gustini, količini ili kiselosti. Te anomalije su uzrokovane poremećajem jajnika, infekcijom ili disfunkcijom žlezda koje luče sluz. Postkoitalni test može pokazati i inkompatibilnost s partnerovom spermom. Ona sprečava oplođenje jer spermatozoidi ne mogu da se probiju kroz sluz ili postoje antitela koja ih napadaju.

Vaginizam

Vaginizam je bolni nevoljni grč mišića vagine koji se javlja u trenutku penetracije penisa. On onemogućava seksualne odnose i može biti uzrok neplodnosti. Vaginizam je obično psihološki, a može biti i fiziološki (kada je uzrokovan malformacijom, iritacijom ili infekcijom). U zavisnosti od uzroka leči se psihoterapijom, operacijom, antibioticima itd.

Psihološki poremećaj

Na seksualne odnose može negativno uticati niz psiholoških poremećaja. Oni takođe mogu biti i uzrok steriliteta. Neki od njih su: nedostatak želje, anksioznost, stres, sećanje na traumatsko iskustvo, bes itd. Ovi poremećaji mogu rezultirati erektilnom disfunkcijom kod muškaraca i vaginizmom kod žena. Lečenje se zasniva na psihoterapiji ili seksualnoj terapiji.

Lečenje erektilne disfunkcije

Psihološka erektilna disfunkcija može se lečiti psihoterapijom. U drugim slučajevima se mogu primeniti medikamentozno lečenje (lekovi za impotenciju) ili mehanički postupci (implanti ili vakuumske pumpe za penis). Lekovi za impotenciju pospešuju priliv krvi u penis. Dostupni su u obliku injekcija i tableta. Implanti, koji se sastoje od dva cilindra, ugrađuju se u kavernozno telo penisa da bi ga ukrutili. Vakuumska pumpa je pomagalo koje ispumpava vazduh u cev postavljenu oko penisa. Cilj je stimulacija erekcije. Lečenje erektilne disfunkcije može imati neželjena dejstva i kontraindikacije koje se moraju uzeti u obzir. 

Veštačka inseminacija 

Medicinski je moguće potpomognuti oplodnju uz pomoć veštačke inseminacije. Ona podrazumeva uvođenje spermatozoida u reproduktivni sistem žene pomoću instrumenata. U većini razvijenih zemalja veštačka inseminacija se primenjuje u lečenju pojedinih oblika steriliteta. To su najpre oni oblici steriliteta uzrokovani anomalijama sperme i cervikalne sluzi. Ženski reproduktivni organi moraju normalno da funkcionišu kako bi postupak bio uspešan. Takođe, mora se znati kada dolazi do ovulacije. Inseminacija se može obaviti partnerovom spermom. U slučaju da je kod partnera utvrđena trajna anomalija sperme, inseminacija se obavlja spermom donora iz banke sperme. Verovatnoća da će inseminacija biti uspešna iznosi 10% po ciklusu. 

Banke sperme

Banka sperme je mesto koje prikuplja i skladišti spermu. Donori se najpre podvrgavaju ispitivanjima kako bi se proverilo da li su zdravi. Mogu biti anonimni. Njihova sperma se zamrzava i čuva (ponekad i nekoliko godina) u rezervoarima s tečnim azotom. Takvu spermu može iskoristiti sterilni par za veštačku inseminaciju ili vantelesnu oplodnju. 

Vantelesna oplodnja 

Vantelesna oplodnja drugačije se naziva oplodnja in vitro. Predstavlja metodu medicinski potpomognute oplodnje koja podrazumeva uzimanje spermatozoida i jajne ćelije, veštačku oplodnju u laboratoriji i prebacivanje embriona u majčinu matericu. Vantelesna oplodnja je kompleksna metoda. Zahteva redovne kontrole i preporučuje se u slučajevima ženskog steriliteta (opstrukcija ili nepostojanje jajovoda) i muške neplodnosti. Stopa uspešnosti je oko 25%. Dok se usađivanjem više embriona povećava šansa za uspeh, takođe postoji bojazan od višeplodne trudnoće.