Ehinokokoza

Humana cistična ehinokokoza ili hidatidna bolest najčešće je uzrokovana larvama pseće pantljičare, dok je mnogo ređi oblik je tirolsko-bavarski tip ehinokokoze, uzrokovane larvama lisičje pantljičare.

Ehinokokoza izazvana psećim larvama ima osobine sporo rastućeg tumora, te je bolest dugo asimptomatska.

Kada se pojave simptomi i znaci, zavise od lokalizacije i veličine ciste. Larva pseće pantljičare se najčešće nastanjuje u jetri i plućima tako što formira ciste. Njeno prisustvo se zato manifestuje simptomima i znacima bolesti tih organa.

Velike ciste uzrokuju uvećanje jetre, tup bol ispod desnog rebarnog luka, žuticu, mučninu i povraćanje. Može se javiti i urtikarijalna ospa, pošto cistična tečnost sadrži strane proteine. Komprimovano tkivo jetre pokazuje holestazu, kongestiju i atrofiju. 

Komplikacije su vezane za rupturu ciste u trbušnu duplju sa razvojem peritonitisa i anafilaktičkog šoka. Moguća je ruptura u žučne vodove sa izraženom zastojnom žuticom i rekuretnim holangitisom. Retke su rupture ciste kroz dijafragmu u pleuralni prostor ili u trabeobronhijalno stablo. Moguća je i sekundarna bakterijska infekcija ciste sa stvaranjem apscesa.

Dijagnoza ehinokokoze se postavlja:

• nativnim snimkom abdomena,  

• rendgenskim snimkom pluća,  

• ultrazvučnim nalazom,  

• kompjuterizovanom tomografijom 

• dopunjenim serološkim testovima - nalaz antitela na E.granulosus testom indirektne hemaglutinacije ili imunofluorescencije.

Najsigurni vid lečenja je hirurško odstranjivanje ehinokokne ciste. Može se uraditi i ultrazvukom vodena punkcija ciste, sa aspiracijom i lavažom cistične šupljine 95% alkoholom ili hipertonim slanim rastvorom. Pre i posle hiruške intervencije potrebno je da se pacijent leči antihelminticima.

Nakon operacije, potrebno je medicinsko praćenje pacijenta u periodu od dve godine.