Normalizovano nasilje: Kako zaštititi decu od maltretiranja u vremenu javne agresije?

Stručnjaci upozoravaju da se društvo desenzitivizuje na nasilno ponašanje koje se prenosi sa odraslih na decu

Dok svakodnevno pratimo vesti, suočavamo se sa nebrojenim primerima maltretiranja na javnoj sceni. Mnogi posmatrači ostaju duboko uznemireni kada vide kako se političari i javne ličnosti ponašaju agresivno jedni prema drugima. Sveprisutne rijaliti programe, razne, zloglasne TikTok izazove da ne pominjemo. 

Porodice izražavaju zabrinutost da se naše društvo možda desenzitivizuje na nasilno ponašanje i da se ono normalizuje, jer ne samo deca već i svetski lidеri sve češće pribegavaju takvim metodama.

Sada je više nego ikad važno da razgovaramo sa decom o tome šta je maltretiranje i kako da se suprotstave njemu.

Maltretiranje ima različite oblike, uključujući fizičko i verbalno, neposredno i na internetu. Može se dešavati između vršnjaka ili čak članova porodice. Istraživanja pokazuju da značajan broj mladih doživljava neki oblik maltretiranja tokom godine.

Psiholozi saglasni: Ključni principi uspešnog vaspitanja dece

Posledice maltretiranja se protežu daleko van detinjstva. Žrtve često doživljavaju anksioznost, depresiju, post-traumatski stresni poremećaj, ubija im se samopouzdanje i imaju lošu sliku o sebi, što može dovesti do društvene izolacije i problema sa poverenjem.

Uobičajeni su i akademski problemi i smanjena samopouzdanje u karijeri, kao i hronične bolesti povezane sa stresom i poremećaji spavanja. Neki pojedinci razvijaju nezdrave mehanizme suočavanja kao što su perfekcionizam ili zloupotrebа supstanci. Bez intervencije, maltretiranje može perpetuirati negativno viđenje sebe ili čak cikluse zlostavljanja. Ipak, oporavak je moguć kroz terapiju, snažne mreže podrške i saosećanje prema sebi.

Stručnjaci naglašavaju da ponašanja koja se odvijaju na međunarodnoj sceni nose upečatljive sličnosti sa vrstom maltretiranja koju posmatraju u svojim istraživanjima o deci. Maltretiranje uključuje neravnotežu moći sa ponavljanim aktima agresije tokom vremena. Često postoji centralna figura koja vodi maltretiranje, ali tu figuru često podržavaju drugi u njihovoj mreži.

Kako da smirite izlive besa i emocija kod deteta? Ljudi obožavaju ovu prostu metodu

Da bi se efikasno smanjila agresija među decom i negativne emocionalne posledice maltretiranja, roditelji i nastavnici moraju manje da se fokusiraju na izolovanje dece koja pokazuju negativno ponašanje, a više na podsticanje njihove društvene svesti i odgovornosti. Agresija među vršnjacima može biti pojačana i uvećana ili kontrolisana i minimizovana pristupom koji uključuje porodice, prijatelje i čitave zajednice.

Najefikasniji pristupi uključuju četiri ključna pravca. Prvo, učenje dece kako da formiraju prijateljstva i grade snažne, pozitivne odnose je ključno. Istraživanja pokazuju da čak i jedan dobar prijatelj može biti snažan zaštitni faktor protiv maltretiranja, jer je manja verovatnoća da će deca biti meta kada imaju društvenu podršku. Podsticanje dece da se angažuju u kooperativnim igrama, grupnim aktivnostima i timskim projektima može im pomoći da razviju snažne interpersonalne veštine.

Drugo, podsticanje dece da cene i prihvataju razlike od ranog uzrasta smanjuje nepoverenje prema onima koji su drugačiji i pomaže u sprečavanju predrasuda i maltretiranja koje je ukorenjeno u nerazumevanju ili strahu. Kada deca nauče da cene raznolikost, manja je verovatnoća da će se angažovati u isključujućem ili zlonamermom ponašanju.

Treće, učenje veština rešavanja konflikata pruža deci jasne, ostvarljive okvire za konstruktivno upravljanje sukobima. Učenje dece kako da prepoznaju svoje emocije, asertivno komuniciraju i slušaju perspektive drugih može im pomoći da efikasno navigiraju društvenim izazovima, bez pribegavanja agresiji ili izbegavanju.

Četvrto, podsticanje osećaja pripadnosti i zajedništva pomaže deci da razumeju važnost uzajamnog izgradņa umesto rušenja. Ljudi su manje skloni da naškode nečemu što cene, što čini snažnu zajednicu prirodnim antidotom protiv maltretiranja. Podsticanje dece da učestvuju u projektima služenja zajednici, školskim klubovima i grupnim inicijativama može ulivati osećaj odgovornosti i povezanosti.