Tumor materice, rak materice, miom

Razne vrste benignih tumora zahvataju matericu, a neki od njih su miomi i polipi ili maligni tumori u koje spadaju karcinom grlića materice i karcinom endometrijuma. Redovnim ginekološkim pregledima i citološkim pregledima pravovremeno se otkriva i leči, a u zavisnosti od vrste, tumor se može lečiti hormonskom terapijom, hemoterapijom ili hirurškim putem.

Miom materice

Miom ili fibroid materice je benigni tumor koji zahvata miometrijum odnosno mišić materice. Miomi su obično asimptomatski, sporo se razvijaju i retko kad se transformišu u rak. Uglavnom se povlače u menopauzi. Ovi tumori pogađaju oko 70% žena, a njihov uzrok još nije poznat. Veličina mioma varira, a njihovo prisustvo može izazvati bol ili menstrualno krvarenje. Takođe, mogu ometati trudnoću, porođaj i funkcionisanje susednih organa.

Karcinom materice

Zloćudni tumor koji se razvija na grliću ili na sluzokoži materice (endometrijumu) naziva se rak materice. Razvoju grlića materice doprinose pojedini polno prenosivi virusi iz porodice papiloma. Od njih se možete zaštiti vakcinom ili korišćenjem kondoma prilikom seksualnog odnosa, s tim što efikasnost vakcina još nije potvrđena. Rak endometrijuma ili tela je na Zapadu češći nego rak grlića materice. Retko kada se javlja pre 40 godine života i razvija se pod uticajem ženskih hormona (estrogena), a faktori rizika su: rani pubertet, kasna menopauza, izostanak trudnoće i ponajviše gojaznost. Dijagnostikovanje analizom cervikalnog brisa ili biopsijom endometrijuma omogućava pravovremeno lečenje i sprečava širenje raka. Ukoliko se rano počne sa lečenjem  značajno se povećavaju šanse za izlečenjem.

Ginekološki pregledi citodijagnostika

Žene bi trebalo svake godine da odu na rutinski ginekološki pregled koji obuhvata pregled dojke i vagine. Tako se na vreme mogu detektovati eventualni poremećaji kao što su: infekcija, anomalija, prolaps genitalnih organa, endometrijumske ciste i promene na okolnim tkivima. Pre 30 godine jednom godišnje, a posle toga na svake 3 godine ginekološki pregled treba biti upotpunjen citologijom (Papanikolau test) tj. mikroskopskom analizom uzorka ćelije grlića materice (cervikalni bris). Ovim testom moguće je otkriti abnormalne ćelije koje mogu biti pokazatelj raka. Radi pouzdanosti rezultata, uzimanju uzorka ne smeju prethoditi ispiranje vagine, seksualni odnosi ili lokalna terapija. Osim toga, uzorak se ne uzima za vreme menstruacije. Ako su rezultati testa abnormalni može se obaviti kolposkopija odnosno vizuelni pregled vagine i grlića materice pomoću kolposkopa, optičkog instrumenta koji pokazuje uvećanu sliku. Na taj način se mogu locirati lezije za biopsiju. U cilju dijagnostikovanja i lečenja bolesti kao što su miom materice i rak endometrijuma može se obaviti i histeroskopija tj. pregled materice.

Odstranjivanje materice

Hirurško odstranjivanje materice ili histerektomija se izvodi zbog lečenja različitih ginekoloških poremećaja: endometiroze, mioma materice, raka endometrijuma, prolapsa materice. Histerektomija dovodi do prekida menstruacije i trajnog steriliteta pa se uglavnom izvodi samo kod žena koje su ušle u menopauzu ili onih koje više ne žele decu. Kod žena u reproduktivnom dobu izvodi se samo kada su iscrpljena sva druga sredstva lečenja. Histerektomija može biti parcijalna kada se grlić materice ostavlja, totalna kada se odstranjuju čitava materica i grlić materice ili radikalna, kada se odstranjuju i mali deo gornjeg dela vagine i pojedini limfni čvorovi u karličnoj regiji. Histerektomija se može kombinovati sa odstranjivanjem jajnika i jajovoda. Može se izvesti kroz abdomen ili kroz vaginalni trakt.