Astma

Astma je hronična upala bronhija koja se ispoljava u vidu napada veoma otežanog disanja. U njenom razvoju određenu ulogu ima nasledni faktor, a napade izazivaju faktori pokretači koji se razlikuju od pacijenta do pacijenta. Ova bolest je česta (pogađa 2-5% stanovništva), a pogotovu decu. U poslednjih 20 godina dolazi do konstantog povećanja njene prevalencije. Bolest mogu držati pod kontrolom rana dijagnoza, lečenje simptoma i pažljivo praćenje.

Astmatični napadi

Astmatični napadi se mogu javiti periodično, ali i nekoliko puta u toku dana. Napadi se uglavnom javljaju noću, počinju suvim kašljem posle kog se javljaju ostali simptomi: nedostatak daha, zviždanje, pritisak u grudima, iskašljavanje. Takođe, oni mogu prestati spontano posle nekoliko minuta ili se pogoršati i dovesti do respiratorne insuficijencije, što znači da mogu biti različitog intenziteta.

Faktori koji iniciraju napad astme

Astmatični napad je abnormalna reakcija bronhija na različite faktore rizika tako da astmatičari mogu biti osetljivi na jedan ili više faktora, u različitom stepenu osetljivosti.

Zagađenje

Pojedini zagađivaači vazduha mogu izazvati napad astme, a to su: ozon, sumpor-dioksid, azot-dioksid, duvanski dim, produkti sagorevanja drveta, aerosoli, iritansi i jaki mirisi.

Vremenski uslovi

Nagle promene temperature ili visoka vlažnost vazduha mogu uzrokovati astmatični napad.

Fizički napor

Produženi, ali i umereni fizički napor mogu uzrokovati napad astme, naročito kada je hladno vreme.

Emocije

Jake emocije, nerviranje i stres su psihološki faktori rizika.

Infekcije

Infekcije disajnih puteva (npr. prehlada) u 80% slučajeva su pokretač astmatičnog napada kod dece. Sa druge strane, astma ne povećava rizik od respiratornih infekcija.

Alergeni

Kontakti s alergenima (prašina, grinje, polen, životinjska dlaka i pljuvačka) čest su uzrok astme.

Lekovi

Neki lekovi mogu izazvati napade astme, a to su aspirin, beta blokatori i nesteroidni antiinflamatorni lekovi.

Lečenje astme

Napadi astme se smiruju bronhodilatatorima, lekovima koji brzo opuštaju mišiće bronhija. Lečenje se bazira na primeni kortikosteroida čiji je dugoročni cilj eliminacija hronične upale bronhija. Inhalatori se unose direktno u disajne puteve, dok se drugi lekovi uzimaju oralno, u vidu tableta. Teški napadi zahtevaju hospitalizaciju i primenu mehaničke ventilacije.

Inhalator

Inhalator ili pumpica omogućava unošenje leka direktno u disajne puteve tako što pod pritiskom izbacuje lekovite supstance u vidu kapljica ili čestica (suvi prašak).

Spirometrija

Spirometrija je medicinski test za ispitivanje kvaliteta ventilacije pluća. Pacijent, kome je nos zatvoren posebnom štipaljkom sedi i nekoliko puta udiše i izdiše kroz cev koju drži u ustima, a koja je na drugom kraju spojena s mernim instrumentom. Na osnovu vrednosti forsiranog izdisajnog volumena u prvoj sekundi (FEV1) utvrđuje se stepen otvorenosti bronhija u slučaju astme.

Spirometar

Uz pomoć spirometra se meri brzina, volumen i protok vazduha koji prolazi kroz usta prilikom forsiranog izdisanja i udisanja.