Work-life balance u eri “uvek dostupnih” – realnost ili mit?

U digitalnoj eri u kojoj Slack poruke stižu i posle ponoći, a poslovni mejlovi postaju jutarnja rutina čim otvorimo oči, granica između posla i privatnog života gotovo da je iščezla.

Rad od kuće, koji je mnogima doneo fleksibilnost, istovremeno je učvrstio očekivanje da budemo „uvek dostupni“ — jer laptop je tu, Wi-Fi je tu, a i sastanak „može brzo online“.

Ali da li uopšte možemo govoriti o zdravom work-life balance-u u takvom okruženju?

Mit 1: Fleksibilnost znači više vremena za sebe
Iako zvuči logično, praksa pokazuje suprotno. Kada radimo od kuće, granice vremena i prostora se brišu — ne znamo kada smo zvanično „na poslu“ ili „kod kuće“. Rezultat je veći broj radnih sati i više mentalnog pritiska.

Mit 2: Usluge mentalnog zdravlja u kompanijama rešavaju problem
Korporacije sve češće nude benefite poput mindfulness radionica ili pristupa psihologu. Ali, bez promene kulture rada, ovi programi često služe samo kao „flaster“ na hronični problem preopterećenosti.

Mit 3: Produktivniji smo kada smo stalno online
Istraživanja pokazuju da je obrnuto: konstantna dostupnost i prekidi u radu smanjuju fokus i efikasnost, povećavaju umor i doprinose sagorevanju (burnout-u).

Šta je realno rešenje?

✔ Jasne granice — i mentalne i tehnološke
✔ Pravo na „offline vreme“ kao deo radne kulture
✔ Fokus na rezultate, a ne na broj sati online
✔ Negovanje privatnog života kao jednako važnog

Work-life balance nije nešto što treba da zavredimo dodatnim radom, već ljudsko pravo. Ali dok korporativni svet ne prihvati da zdrav radnik znači i zdrav rezultat — ova ravnoteža će ostati više mit nego realnost.

Bolne oči digitalnog doba