Zašto odrasli imaju „comfort“ stvari? Omiljena šolja, ćebe, parfem ili stara majica mogu imati psihološku funkciju

Imate li šolju iz koje kafa jednostavno ima bolji ukus? Ćebe bez kog ne možete da zamislite gledanje filma? Staru majicu koju i dalje čuvate, iako odavno nije za nošenje? Ili parfem čiji vas miris za nekoliko sekundi vrati u neki poznati period života?

Takve stvari često nazivamo „comfort“ stvarima – predmetima koji nam pružaju osećaj prijatnosti, poznatog i sigurnog. Iako ih možda doživljavamo kao sitne lične rituale, one mogu imati zanimljivu psihološku funkciju.

Zašto nam poznate stvari prijaju?

Mozak voli predvidljivost. Kada smo umorni, pod stresom ili preopterećeni, poznati predmeti i rituali mogu predstavljati nešto što ne zahteva dodatno prilagođavanje.

Omiljena šolja je samo šolja, ali je istovremeno povezana sa poznatim jutarnjim ritualom. Ćebe može biti povezano sa odmorom i osećajem topline. Stara majica može nas podsetiti na period kada smo se osećali bezbrižnije.

Drugim rečima, predmet dobija značenje kroz naša iskustva.

„Comfort“ stvari mogu biti mali rituali sigurnosti

Kada svakodnevni život postane nepredvidiv, ljudi često spontano počinju da se oslanjaju na male rutine.

Isti čaj u istoj šolji, omiljena serija pred spavanje, određeni parfem ili poznata muzika mogu predstavljati svojevrsne „tačke oslonca“ u danu.

To ne znači da osoba ne ume da funkcioniše bez svog predmeta. Naprotiv, sasvim je uobičajeno da odrasla osoba ima nekoliko stvari ili rituala koji joj posebno prijaju.

Zašto mirisi imaju posebno snažan efekat?

Parfem, miris kafe, omekšivača, stare knjige ili nečijeg doma mogu veoma brzo izazvati sećanje ili emociju.

Miris je snažno povezan sa moždanim sistemima koji učestvuju u obradi emocija i sećanja. Zato se ponekad dogodi da nas jedan miris gotovo trenutno vrati u određeno vreme, mesto ili odnos – čak i kada smo na taj događaj odavno prestali da mislimo.

Zbog toga parfem koji smo nosili tokom nekog važnog životnog perioda može postati mnogo više od kozmetičkog proizvoda.

Šta je comfort food?

A šta je sa starom majicom ili ćebetom?

Dodir, toplota i osećaj mekoće takođe mogu biti povezani sa prijatnim iskustvima.

Mekano ćebe, široka dukserica ili stara majica mogu pružiti osećaj fizičke udobnosti. Ako su pritom povezani sa odmorom, domom ili nekim važnim periodom života, njihova vrednost postaje i emocionalna.

Zato neko može imati potpuno racionalan odnos prema tome što ne želi da baci „onu staru majicu“, čak i kada više nije naročito korisna.

„Comfort“ stvari nas mogu podsetiti na sebe

Neki predmeti nisu važni samo zato što su prijatni, već zato što su deo našeg identiteta.

Stara knjiga, komad odeće, fotografija, šolja koju smo dobili od bliske osobe ili predmet koji smo koristili u važnom periodu života mogu predstavljati vezu između prošlog i sadašnjeg „ja“.

U tom smislu, čuvanje određenih predmeta može biti način da sačuvamo deo lične priče.

Zašto im se posebno vraćamo kada smo pod stresom?

Kada smo pod stresom, često tražimo ono što nam je poznato.

Zato mnogi ljudi tada ponovo gledaju iste filmove i serije, čitaju omiljene knjige, slušaju istu muziku ili posežu za poznatim ritualima. Nema neizvesnosti – znamo šta nas čeka.

Sličnu funkciju mogu imati i naši predmeti za utehu.

Omiljena šolja neće rešiti problem zbog kog smo nervozni, ali može postati deo malog rituala koji telu i umu signalizira: sada sam kod kuće, ovo mi je poznato, mogu malo da usporim.

Kada „comfort“ stvar postaje problem?

Samo posedovanje omiljenog predmeta nije razlog za zabrinutost. Problem bi mogao nastati ako osoba počne da veruje da ne može da funkcioniše, izađe iz kuće, zaspi ili obavi neku svakodnevnu aktivnost bez određenog predmeta.

Važna je razlika između:

„Ovo mi prija i pomaže da se opustim.“

i „Bez ovoga ne mogu da funkcionišem.“

U prvom slučaju govorimo o uobičajenoj ljudskoj potrebi za poznatim i prijatnim. U drugom slučaju predmet može postati deo mnogo rigidnijeg obrasca ponašanja koji vredi razumeti.

Nema ničeg „nezrelog“ u tome

Odrasla osoba može imati omiljenu šolju, ćebe, jastuk, parfem, miris, pesmu ili staru majicu – i to nije znak da se ponaša kao dete.

Naprotiv, mali izvori prijatnosti mogu biti deo načina na koji svakodnevno regulišemo stres i stvaramo osećaj kontinuiteta i sigurnosti.

Možda zato nije slučajno što baš u periodima kada nam je najpotrebniji mir često posežemo za onim što najbolje poznajemo.

Ponekad je to samo šolja za kafu. Ali nama nikada nije samo šolja.

Ljudi koji jedu da ublaže stres bi trebalo dva puta da razmisle