Ljudi koji jedu da ublaže stres bi trebalo dva puta da razmisle

Hrana za utehu može izazvati dodatni stres, ali nije sve tako loše u novoj studiji

Kada su ljudi pod stresom, hrana za utehu može delovati kao idealno, a ponekad i jedino rešenje. Međutim, nedavna studija sprovedena u Garvan institutu za medicinska istraživanja u Sidneju, Australija, sugeriše da bi se ti ljudi pre nego što posegnu za omiljenim slatkišima, trebalo dva puta da razmisle.

Istraživanje pokazuje da stres u kombinaciji sa hranom za utehu može da ukloni signal iz mozga koji nam javlja da smo se najeli.

Ovo može dovesti do prekomerne konzumacije omiljenih poslastica, kao i do povećanja telesne težine i gojaznosti, što su potencijalni izvori dodatnog stresa.

Ovo su nalazi iz laboratorije, i nisu testirani na ljudima, ali nisu bez osnova za ljude.

Kroz rad sa stresiranim miševima, istraživači su otkrili da miševi nastavljaju da se hrane visokomasnom hranom bez osećaja sitosti. Ovo otkriće predstavlja potencijalni problem, jer mnoge namirnice koje se smatraju hranom za utehu su bogate mastima.

Da bi potvrdili svoje nalaze, istraživači su sproveli dodatna ispitivanja. U jednom takvom eksperimentu, stresirani miševi su konzumirali dvostruko više nezaslađene hrane nego miševi koji nisu bili pod stresom. Ovaj rezultat ukazuje na to da stresirani miševi i dalje preferiraju slatko, čak i kada nema kalorija u hrani.

Ako se pitate da li je konzumacija hrane za utehu kao odgovor na stres dobar lični pristup, glavni autor studije, dr Či Kin Ip, kaže da jeste, bar sa evolucionog stanovišta.

"Imati više energije u telu je svakako bolje u divljini nego imati manje energije", kaže dr Ip.

Sa druge strane, stres kod modernih ljudi nije toliko povezan sa opstankom, a povećanje telesne težine zbog stresne ishrane može izazvati zabrinutost. Osim toga, moderni ljudi uopšte nisu u divljini kao naši preci.

Međutim, dr Renis smatra da povremeno uživanje u hrani za utehu ne predstavlja problem. Dr Tomijama nas podseća da hrana za utehu ne mora nužno biti bogata šećerom, mastima ili kalorijama da bi bila utešna.

"Imamo studiju gde smo ljude obučili da se osećaju bolje nakon što pojedu voće", dodaje ona.

Iako je ovo istraživanje sprovedeno na miševima, dr Ip i dr Tomijama veruju da se rezultati mogu primeniti i na ljude.

Šta je hrana za utehu? Iako ne postoji univerzalna definicija, dr Lesli Renis kaže da je to "hrana koja ukusno i čini nas srećnima. Obično je bogata kalorijama, šećerom i mastima, i često ima nostalgičnu i sentimentalnu vrednost".

Ova studija dodaje novi sloj znanja o uticaju stresa na unos hrane, i kao i u svim stanjima bolesti, i stresna ishrana ima fiziološke i psihološke faktore, kaže dr Renis.