Gojaznost

Gojaznost je manje ili više ozbiljan zdravstveni problem. Predstavlja značajno povećanje telesne težine koje nastaje usled prekomernog stvaranja masnog tkiva. Gojaznost je zdravstveni problem koji je sve ćešći i pogađa sve starosne grupe. U zavisnosti od raspodele masti u telu, može podrazumevati različite aspekte. Nastaje kao posledica poremećaja u ishrani, problema s hormonima. Neko ima i genetske predispozicije da postane gojazan. Može biti posledica i stresa i sedentarnog načina života. Obično se dijagnostikuje pomoću indeksa telesne mase (ITM).

Indeks telesne mase (ITM) koristi se kako bi procenila količina masnog tkiva u telu za osobe od 18 do 65 godina. Računa se tako što se telesna masa u kilogramima podeli s kvadratom visine u metrima. Zdrava težina kreće od između 18,5 i 24,9. Indeksom se procenjuje i zdravstveni rizik povezan s prekomernom težinom.

Masno tkivo

Masno tkivo drugačije se naziva adipozno. Čini 18-25% ženskog tela i 10-15% muškog. Kod žena ih ima više zbog toga što su kod žene masna tkiva važna rezerva energije za vreme trudnoće i dojenja. Najviše masti ima ispod kože, ali postoje i dubinske masnoće koje obavijaju organe, pre svega u trbušnoj duplji. Masna tkiva su veoma važna za funkcinisanje organizma i značajan su izvor energije i toplote. Broj masnih ćelija se pre rođenja i u toku detinjstva povećava i dostiže 20 milijardi. Zapremina postojećih ćelija se nakon 15. godine života može uvećati i do 50 puta usled viška unetih kalorija. 

Adipoza

Adipoza predstavlja taloženje masnog tkiva duboko ispod kože i u pojedinim delovima tela. Uzrok je genetski i uglavnom pogađa žene starije od 40 godina. Kod osobe se menja figura i goji se. Masno tkivo se može nataložiti na zadnjoj strani ruku, vratu, trbuhu i unutrašnjoj strani kolena. Kada se masnoća taloži na bokovima i bedrima stvaraju se jahaće pantalone. Osobe koje imaju prekomernu težinu mogu dobiti artrozu kolena, a povećava se i rizik od koronarne bolesti.

Celulit

Celulit nastaje stvaranjem masnog tkiva u pojedinim delovima tela (butine, zadnjica, trbuh, ruke). Koža zbog toga poprima izgled pomorandžine kore. Pogađa oko 90% žena i uglavnom je posledica delovanja ženskog hormona estrogena. On podstiče nagomilavanje masnoće u vezivnim tkivima ispod kože. Celulit počinje da se stvara u pubertetu. Njegovo stvaranje mogu ubrzati trudnoća, menopauza i pojedini lekovi na bazi estrogena. Nasleđe, loša cirkulacija u nogama, nepravilna ishrana i sedentarni način života takođe mogu uticati na stvaranje celuluta. Celulit se javlja i kod muškaraca, njime je pogođeno od 2% muške populacije.

Tipovi gojaznosti

Dva su osnovna tipa gojaznosti. Razlikuju se na osnovu raspoređenosti masnoće u telu. Ovi tipovi su obično povezani s polom i naslednim faktorima.

Ginoidni tip

Ginoidni tip karakteriše taloženje masnoće u donjem delu tela, pre svega na kukovima, bedrima i zadnjici. Uglavnom se sreće kod žena.

Androidni tip

Androidni tip najčešće pogađa muškarce. Drugačije se naziva i centralni tip gojaznosti. Predstavlja deponovanje masnog tkiva u gornjem delu tela (trbuh, trup, vrat). Podložniji je komplikaciji od ginoidnog.

Komplikacije gojaznosti

Što je ITM veći, to su štetne posledice gojaznosti brojnije.  Kod androidnog tipa se povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti (srčana insuficijencija, koronarna bolest, hipertenzija, moždani udar). Mogu se razviti i druge bolesti usled prekomerne težine kao što su dijabetes tipa 2 i hiperholesterolemije. Gojaznost može uzrokovati i: probleme s disanjem (apnea u snu, hrkanje), razvoj artroze, razvoj kamena u žučnoj kesi, rak materice, rak jajnika, rak kolona i rak prostate, sterilitet. Postoje i teški oblici gojaznosti koji narušavaju kvalitet života zbog problema kao što su respiratorni, poremećaj sna, prekomerno znojenje, inkontinencija mokraće, smanjenje pokretljivosti, smanjenje samostalnosti. Usled gojaznosti se skraćuje i životni vek.

Lečenje gojaznosti

Najčešće se savetuje dijeta sa ograničenim unošenjem kalorija. Navike u ishrani se moraju promeniti iz korena, mora se uvesti fizička aktivnost kako bi se povećala portrošnja telesne energije. Dijeta se usklađuje s potrebama pojedinca. Mora biti uravnotežena i realistična kako ne bi dovela do pothranjenosti ili vraćanja težine. Dijetu mora nadgledati lekar. U pojedinim slučajevima mora biti kombinovana s psihoterapijom. U najtežim slučajevima se može podvezati želudac. Ovaj postupak je reverzibilni i njime se smanjuje zapremina želuca. Podvezivanje želuca se danas češće izvodi nego vertikalna gastroplastika koja je trajna i invazivnija.