Patnja ploda

Patnja ploda se drugačije naziva fetalni distres. Predstavlja stanje u kojem fetus nema dovoljno kiseonika. Javlja se hronično, tokom trudnoće i akutno, prilikom porođaja. Patnja ploda je ozbiljan problem. Može dovesti do usporavanja rasta, oštećenja mozga ili smrti fetusa. Dijagnostikuje se monitoringom, odnosno praćenjem otkucaja srca fetusa. Može se otkriti i prenatalnim ultrazvukom (merenje veličine fetusa).

Akutna i hronična patnja ploda

Postoje akutna i hronična patnja ploda. Do akutne najpre dolazi prilikom porođaja usled kompresije pupčane vrpce ili previše učestale kontrakcije materice. Ređe je uzročnik retroplacentni hematom. U ozbiljnim slučajevima je neophodan carski rez. Hronična patnja ploda javlja se u toku trudnoće kao posledica bolesti majke (kardiovaskularno oboljenje, hipertenzija izazvana trudnoćom, anemija, gestacijski dijabetes), zatim anomalije pupčane vrpce ili posteljice (placenta previja, retroplacentni hematom) ili problem kod fetusa (infekcija, malformacija, fizička trauma). Hronični oblik uglavnom dovodi do usporenog rasta fetusa. Može zahtevati izazivanje prevremenog porođaja.

Cerebralna paraliza

Cerebralna paraliza je neizlečiva bolest. Dete pre, prilikom i neposredno nakon porođaja može pretrpeti oštećenje mozga koje za posledicu ima cerebralnu paralizu. Cerebralna paraliza izaziva poremećaje motorike različitog intenziteta (usporeni i neadekvatni pokreti, nedostatak koordinacije, oduzetost). Ovi poremećaji mogu biti udruženi s poremećajima sluha i vida, a ponekad se javlja i mentalna zaostalost. Cerebralna paraliza može nastati usled niza problema u vezi s moždanim tkivima fetusa ili novorođenčeta. U njih spadaju patnja ploda (nedostatak kiseonika), upala, infekcija, intoksikacija (lekovima, drogom, alkoholom), zatim trauma lobanje i drugo. Simptomi bolesti mogu se ublažiti uz pomoć fizioterapije za kretanje i govor.