Hiperholesterolemija

Hiperholesterolemija je asimptomatska bolest, otkriva se samo analizom krvi. Može biti nasledna ili posledica bolesti (dijabetes, bubrežna insufijencija). Povećanje nivoa holesterola nastaje zbog poremećaja metabolizma masti i najčešće se javlja kod osoba koji jedu hranu punu zasićenim i transmasnim kiselinama (masno meso, iznutrice, proizvodi od svinjetine, mesne prerađevine, maslac, margarin koji sadrži delimično hidrogenizovana ili hidrogenizovana ulja, žumance, masni mlečni proizvodi, palmino i kokosovo ulje, peciva, pržena hrana, druge namirnice koje sadrže hidrogenizovana ulja) koja doprinosi stvaranju lošeg holesterola koji ima tendenciju da opstruira arterije.

Postoji više vrsta holesterola ali najznačajniji su LDL, poznat još i kao loš holesterol, i HDL takozvani dobar holesterol. Oni imaju sasvim suprotne funkcije u organizmu. LDL holesterol vrši dopremanje holesterola u zidove krvnih sudova, gde se oni vrmenom natalože i dovode do nastanka arterioskleroze. HDL holesterol vrši skupljanje deponovanog holesterola iz cirkulacije i prenosi ih u jetru. Visok nivo LDL holesterola deluje veoma nepovoljno na organizam, jer zbog arterioskleroze dovodi do bolesti srca i krvnih sudova, ali može imati i smrtne ishode. Kako HDL holesterol ima povoljan efekat, pogodno je da u organizmu postoji što više ovog holesterola, a što manje LDL holesterol

Nivo dobrog holesterola u krvi povećava hrana kao što su orašasti plodovi, bademi, avokado, maslinovo i kanolino ulje, plava riba (losos, sardina, haringa), koja takođe sadrži masnoću, ali uz pomoć ovih namirnica se doprinosi čišćenju arterija. 

Hiperholesterolemija predstavlja faktor rizika za niz kardiovaskularnih bolesti kao što su angina pektoris, infarkt miokarda, moždani udar, flebitis, aneurizmatsko proširenje krvnog suda.

Gornja granica holesterola kod zdravih osoba iznosi 5,2 mmol/l. Vrednosti iznad ovih, još uvek ne zahtevaju primenu medikamentozne terapije. Kao prvi korak za smanjenje povišenog nivoa je svakako promena načina ishrane.