Hepatitis

Hepatitis je upala jetre koja može biti akutna ili hronična. Ova upala uništava ćelije jetre. Akutni hepatitis najčešće uzrokuje virusna infekcija. Uzrok može biti i trovanje alkoholom ili lekovima, ali ređe. Virusi koji izazivaju akutni hepatitis mogu dovesti i do dugotrajne infekcije jetre, kao i do ciroze. Hronični hepatitis je teška bolest koja razara jetru postepeno, a može doći i do raka jetre. Zbog toga je ponekad transplantacija jetre neophodna. 

Virusni hepatitis

U zavisnosti od vrste virusa, virusni oblici hepatitisa označeni su slovima od A do G. 

Hepatitis A, E i F 

Virus u organizam dospeva digestivnim putem nakon konzumiranja zaražene vode ili hrane (morski plodovi, neadekvatno oprano voće i povrće).

Hepatitis B, C, D i G

Virus u organizam dospeva krvlju preko kontaminiranog šprica ili transfuzije, ili seksualnim putem.

Hepatitis B, D i G

Virus u organizam dospeva s majke na dete u toku trudnoće.

Nakon prekida inkubacije, akutni virus hepatitis izaziva nesvesticu, mučninu, povraćanje, povišenu temperaturu i umor. Nekoliko dana kasnije, može se pojaviti žutica, praćena nelagodom u predelu jetre kao i gubitkom apetita. Mokraća postaje tamnija, dok stolica može da posvetli. Akutni hepatitis se uglavnom povuče sam u roku od nekoliko nedelja.

Hepatitis B, C i D mogu preći u hronični oblik i trajati duže od šest meseci. Akutni hepatitis u izuzetnim slučajevima može uzrokovati ubrzano propadanje jetre i pogoršanje stanja obolelog. Tada je uglavnom neophodna hitna transplantacija jetre. 

Hepatitis A i B mogu biti opasni po imunodeficijentne osobe i malu decu, a mogu se prečiti vakcinacijom.

Akutni alkoholni hepatitis

Akutni alkoholni hepatitis nastaje usled uništavanja ćelija jetre do kog dolazi redovnim konzumiranjem velikih količina alkoholnih pića. Pojava specifičnih simptoma kao što su gubitak apetita, mučnina, umor, žutica, bolovi i blago povišena temperatura ukazuje na razvoj bolesti. U najtežim slučajevima javljaju se i oticanje abdomena (ascit), krvarenje iz digestivnog trakta, poremećaji svesti i srčanog ritma. Može doći i do ciroze ukoliko bolest dugo traje. Teški oblici imaju lošu prognozu. U 50% slučajeva nastupa smrt. Lečenje kod blažih oblika zahteva apsolutno uzdržavanje od alkohola. Može trajati i do šest meseci. 

Žutica

Žutica se drugačije naziva i ikterus. Podrazumeva žutu boju kože i sluzokože usled povišenog nivoa bilirubina (pigmenta koji je produkt hemoglobina) u krvi. Nastaje kao posledica oboljenja jetre, žučnog kanala, pankreasa ili krvi. Praćena je stvaranjem tamne mokraće i ponekad svetle stolice. Nakon izlečenja uzroka, žutica se povlači. Kod novorođenčadi je zbog nedovoljno razvijene jetre česta fiziološka žutica. Obično se povlači nakon nekoliko dana.

Transplantacija jetre

Transplantaciji jetre pribegava se kada jetra koja je pretrpela nepovratno oštećenje (ciroza, rak, hepatitis) ne može više da izvršava svoje funkcije. To stanje se označava kao insuficijencija jetre. Transplantacijom se bolesna jetra zamenjuje novom. Operacija traje između četiri i šest sati. Jetra obolelog se u potpunosti odstranjuje i zamenjuje ili celom jetrom koja je uzeta od osobe koja je pretrpela moždanu smrt, ili delom jetre koja je uzeta od doborovoljnog davaoca. Pacijent nakon operacije mora ostati najmanje 20 dana u bolnici, jer treba da se utvrdi da jetra funkcioniše kako treba. U prvim mesecima postoji rizik od odbacivanja organa, koji se drži pod kontrolom imunosupresivima. Oni se moraju uzimati do kraja života. Iako se pacijent postepeno vraća normalnom životu, ne sme da pije akohol i redovno mora ići na kontrole.