Deca provode manje vremena napolju nego zatvorenici: Šta gubimo kada detinjstvo preselimo u zatvoreni prostor?

Istraživanje rađeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da 74% dece provodi je manje od jednog sata dnevno u igri napolju. Svako peto dete u prosečnom danu uopšte se nije igralo napolju.

Šta se dešava sa detetom koje ne provodi dovoljno vremena napolju?

1. Fizički razvoj i kretanje: telo koje sve više sedi

Deci je kretanje potrebno ne samo zbog kondicije i održavanja telesne težine već i zbog razvoja mišića, kostiju, koordinacije i motorike.

Trčanje, skakanje, penjanje, preskakanje prepreka, vožnja bicikla i igra loptom aktiviraju različite grupe mišića i razvijaju ravnotežu i koordinaciju.

Kada se spontana igra napolju zameni višesatnim sedenjem, smanjuje se prilika za svakodnevnu fizičku aktivnost. To može doprineti:

• povećanom riziku od prekomerne telesne težine;
• slabijoj fizičkoj kondiciji;
• nedovoljnom razvoju motoričkih veština;
• dužem vremenu provedenom u sedentarnom ponašanju.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje deci i adolescentima od 5 do 17 godina prosečno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno.

Svetska zdravstvena organizacija

2. Vid: zašto je dnevna svetlost važna za dečje oči?

Ovo je posebno zanimljiv i često zanemaren aspekt.

Istraživanja pokazuju da boravak napolju, odnosno izloženost prirodnom dnevnom svetlu, može da smanji rizik od razvoja kratkovidosti (miopije) kod dece.

Meta-analiza objavljena 2024. godine obuhvatila je sedam randomizovanih kontrolisanih studija sa ukupno 9.437 dece i adolescenata. Rezultati su pokazali da intervencije kojima je povećano vreme provedeno napolju smanjuju rizik od pojave miopije.

Važno je razumeti da nije reč samo o tome da deca manje gledaju u telefone. Prirodno svetlo ima značajnu ulogu u razvoju oka.

Pametni telefoni i naša deca: Balansiranje tehnologije i zdravog razvoja

3. Mentalno zdravlje: priroda kao prostor za emocionalni oporavak

Boravak u prirodi nije važan samo za fizičko zdravlje. On može imati značajnu ulogu i u emocionalnom razvoju dece.

Igra napolju pruža detetu priliku da:

• oslobodi napetost i višak energije;
• provodi vreme bez stalnih digitalnih stimulacija;
• samostalno istražuje i donosi odluke;
• razvija osećaj samostalnosti i sigurnosti;
• uči da se nosi sa frustracijom i nepredviđenim situacijama.

Sistematski pregled objavljen u časopisu Pediatrics 2021. godine analizirao je 296 studija o povezanosti kontakta sa prirodom i zdravlja dece. Najviše dokaza odnosilo se na fizičku aktivnost, kao i na kognitivno, bihevioralno i mentalno zdravlje.

Autori su, ipak, upozorili da veliki broj studija pokazuje povezanost, a ne nužno direktnu uzročno-posledičnu vezu.

American Academy of Pediatrics

4. Socijalni razvoj: deca moraju da nauče da se igraju zajedno

Kada se deca igraju napolju, često sama osmišljavaju pravila, dogovaraju se, rešavaju sukobe i menjaju tok igre.

To je drugačije od organizovanih aktivnosti u kojima odrasli određuju šta se radi, koliko traje i šta je cilj.

Slobodna igra može da podstakne:

• komunikaciju i saradnju;
• empatiju i razumevanje drugih;
• rešavanje konflikata;
• pregovaranje i kompromis;
• kreativnost i maštu.

Nije svaka igra napolju automatski kvalitetna, ali sloboda da dete samo osmisli aktivnost predstavlja važan razvojni prostor.

5. San i svakodnevni ritam: važnost prirodnog svetla i aktivnosti

Boravak napolju tokom dana, naročito ujutru, doprinosi izlaganju prirodnom svetlu, koje je važno za regulaciju cirkadijalnog ritma – unutrašnjeg biološkog sata.

Fizička aktivnost tokom dana takođe može doprineti kvalitetnijem snu.

Nasuprot tome, dugotrajno sedenje, nedostatak dnevne svetlosti i korišćenje ekrana uveče mogu otežati uspostavljanje zdravih navika spavanja.

Ovde treba naglasiti da na dečji san utiče više faktora i da se ne može svaki problem sa spavanjem pripisati nedovoljnom boravku napolju.

6. Pažnja, koncentracija i učenje: mozgu je potreban predah

Ovo je posebno zanimljivo kada govorimo o deci školskog uzrasta.

Boravak u prirodi može da pomogne u obnavljanju pažnje i smanjenju mentalnog zamora. Prirodno okruženje pruža drugačiju vrstu stimulacije od učionice, televizije ili telefona.

Meta-analiza objavljena 2024. u Journal of Environmental Psychology pokazala je male pozitivne efekte izloženosti prirodi na kognitivne funkcije, posebno pažnju i izvršne funkcije (planiranje, kontrolu impulsa i radno pamćenje).

To ne znači da će šetnja automatski rešiti probleme sa koncentracijom, ali ukazuje na to da je kontakt sa prirodom potencijalno koristan deo zdravog okruženja za učenje i razvoj.

Kako da pomognemo detetu da se izbori sa neispavanošću?

Šta roditelji mogu da urade?

Ne mora svaka aktivnost da bude izlet u prirodu, odlazak na planinu ili organizovani sport.

• Svakodnevna šetnja do škole ili vrtića, kada je moguće.
• Igra u parku bez unapred osmišljenog programa.
• Vožnja bicikla, trotinet, trčanje i igre loptom.
• Vikend u prirodi umesto celodnevnog boravka u tržnom centru.
• Više vremena napolju tokom školskih odmora.
• Manje insistiranja na tome da svaka slobodna aktivnost mora biti edukativna ili organizovana.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno za decu od 5 do 17 godina. To ne mora biti 60 minuta organizovanog treninga – u računicu ulaze i aktivna igra i svakodnevno kretanje.

Možda najveći problem savremenog detinjstva nije samo to što deca previše vremena provode pred ekranima, već i to što im sve manje ostaje vremena za ono što se ne može organizovati u aplikaciji, zakazati u rasporedu ili naučiti iz udžbenika. Za slobodnu igru, istraživanje, druženje i kontakt sa prirodom. Deci nije potrebno savršeno igralište niti svakodnevni izlet. Potrebno im je da imaju priliku da izađu, kreću se, istražuju i budu napolju. Jer detinjstvo se ne odvija samo u učionici, kod kuće i na treningu.

Literatura:

Nature and Children’s Health: A Systematic Review – Pediatrics, 2021.

Outdoor interventions for myopia – Frontiers in Public Health, 2024.

Benefits of nature exposure on cognitive functioning – Journal of Environmental Psychology, 2024.