Zavisnost od nikotina

Pušenje je odgovorno za smrt više od 5 miliona ljudi u svetu godišnje. Konzumiranje duvana ili pasivno pušenje može dovesti do hroničnog trovanja supstancama koje sadrži duvan. Duvan stvara zavisnost za samo nekoliko meseci ukoliko se redovno koristi, a nekoliko supstanci koje se nalaze u duvanu ili nastaju njegovim sagorevanjem (katran, ugljen-monoksid, benzen, itd.) uzrokuju rak i kardiovaskularne bolesti i predstavljaju faktor rizika za brojne druge bolesti.

Epidemija pušenja

Broj pušača je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u stalnom porastu, a naročito u zemljama u razvoju.  Nikotinska zavisnost je poprimila epidemijske razmere budući da od nje pati više od 1,2 milijarde ljudi širom sveta i da odnese oko 5,4 miliona života godišnje. Kako se procenjuje, ova brojka bi do 2030. godine mogla da dostigne 8 miliona.

Nikotin

Nikotin je prirodna biljna supstanca koja utiče na nervni sistem i u velikim količinama je prisutna u duvanu. Posle oslobađanja pri sagorevanju duvana, apsorbuju ga pluća i ulazi u krvotok. Nekoliko sekundi posle udisanja stiže do mozga na koji ima blago psihotropsko dejstvo- izaziva opuštanje, smanjenje anksioznosti ili euforiju. Stimuliše lučenje nekoliko neurotransmitera, pre svega dopamina koji je odgovoran za stvaranje zavisnosti.  Nikotin poseduje višestruka dejstva: ubrzava rad srca, sužava krvne sudove, menja ritam disanja, podstiče aktivnost digestivnog sistema, smanjuje apetit, izaziva mučninu, povećava nivo masnoće u krvi itd. Dejstvo iščezava posle nekoliko sati i to je razlog učestale potrebe za pušenjem.

Apstinentska kriza

Kod zavisnosti od duvana, apstinentska kriza nastipa veoma brzo nakon prekida konzumiranja. Prate je problemi sa spavanjem, razdražljivost, uznemirenost i povećan apetit. Ovo stanje traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja i većina pušača se može izboriti sa njom bez lekarske ili psihološke pomoći. Zavisnici mogu koristiti različite metode za odvikavanje od nikotina, a neke od njih su: nikotinski flasteri, žvake, tablete ili aerosoli. Pomenute metode omogućavaju otklanjanje bihevioralne zavisnosti povezane sa činom pušenja i ublažavaju simptome apstinentske krize tako što se doza nikotina postepeno smanjuje.