Encefalitis

Encefalitis je upala mozga. Bolest je najčešće uzrokovana virusnom infekcijom ili autoimunom reakcijom, dok je ređe posledica traume lobanje, trovanja, bakterijske infekcije ili tumora. Razlikujemo umerene i teške oblike encefalitisa. Encefalitis u umerenom obliku se ispoljava u vidu pospanosti i simptoma sličnih gripu i glavoboljama. Ponekad je moguće da izazove i usporen tok misli i govor, promene raspoloženja i uznemirenost. Teški oblici encefalitisa mogu imati trajne posledice i dovesti do smrti. Izvor su ozbiljnih neuroloških problema (konvulzija, konfuzija, problem s pamćenjem, poremećaji senzibiliteta i motorike).

Virusni encefalitis

U većini slučajeva encefalitis nastaje kao posledica direktne infekcije mozga virusom koji se može preneti ujedom komarca (japanski encefalitis, groznica Zapadnog Nila), krpelja (krpeljski meningoencefalitis) ili sisara (besnilo). 

Herpetični encefalitis

Herpetični encefalitis, jedan je od malobrojnih oblika encefalitisa koji reaguju na specifičnu terapiju (aciklovir). Pogađa prevashodno decu mlađu od 3 godine, kao i odrasle koji imaju između 40 i 50 godina. Izaziva ga virus Herpes simplex i najčešći je oblik virusnog encefalitisa. Ovaj virus se prenosi direktnim kontaktom s herpetičnom ranom ili sa zaraženim predmetom (peškir, pribor za jelo). Za ovaj oblik encefalitisa karakteristična je visoka stopa smrtnosti. Čim se posumnja na herpetični encefalitis, čak i pre potvrđene dijagnoze, pacijentu se propisuje aciklovir, jer posledice mogu biti ozbiljne ako se sa lečenjem ne počne u ranoj fazi.

Postinfekcijski encefalitis

Postinfekcijski encefalitis posledica je autoimune reakcije nakon infekcije koja nije direktno zahvatila mozak. Virusi gripa, malih boginja, rubeole, dečije paralize ili side mogu izazvati ovaj oblik encefalitisa. Iako se i nakon primanja vakcine može javiti, to je veoma retko.