Alkoholizam

Alkoholizam je zavisnost od alkohola. Od osobe do osobe zavisi koja količina alkohola će dovesti do zavisnosti. Zavisnost može biti i posledica genetskih, psiholoških i društvenih faktora. Kod osoba koje nekontrolisano konzumiraju alkoholna pića može doći do hroničnog trovanja. Usled bolesti, saobraćajnih nesreća, samoubistava i ubistava alkoholizam može biti značajan uzrok smrti. Ako trudnica hronično i prekomerno konzumira alkohol, kod deteta se može razviti opasan alkoholni sindrom. Alkoholizam je najzastupljeniji kod Evropljana, a pogađa oko 4% svetskog stanovništva.

Alkohol u krvi

Alkohol se krvlju transportuje do jetre nakon što se apsorbuje u želucu i tankom crevu. U jetri se jedim delom pretvara u toksičnu hemijsku komponentu. Alkohol koji jetra ne uspe odmah da filtrira se raznosi po telu i stiže čak do majčinog mleka i masnog tkiva. Alkohol se eliminiše postepeno zbog neprekidnog protoka krvi kroz jetru. S porastom unosa alkohola u organizam raste i nivo alkohola u krvi. Opada tek kada se prkeine s konzumiranjem. Po satu se eliminiše 0,1 do 0,3 grama alkohola po satu.

Etilometar

Etilometar ili alko-test koristi se kako bi se utvrdila koncentracija alkohola u krvi u odnosu na količinu alkohola u izdahnutom vremenu. Količina alkohola u izdahnutom vremenu je srazmerna količini alkohola u krvi jer alkohol kao lako rastvorljiva supstanca krvotokom brzo putuje ka plućnim alveolama. Nekoliko je vrsta etilometara. Neki sadrže hemijske komponente koje vidno menjaju boju pri kontaktu s alkoholom. Od etilometra je precizniji alko-metar. Omogućava merenje sadržaja  alkohola u krvi u miligramima po litru izdahnutog vazduha i u gramima po litru krvi.

Dejstvo alkohola

Prkomernim konzumiranjem alkohola može doći do akutnog trovanja alkoholom. Karakteriše ga pijanstvo koje počinje oko 30 minuta nakon unosa alkoholnog pića. Počinje da se ispoljava kada nivo alkohola u krvi dostigne vrednost 0.5 g/l. Porastom koncentracije alkohola u krvi dejstvo se pojačava, a može uslediti mučnina i povraćanje. Ako je nivo alkohola u krvi veći od 3 g/l, osoba može pasti u komu. Ako je nivo alkohola u krvi veći od 6 g/l, može nastupiti smrt. Osoba koja je pijana ima psihomotorne probleme, refleksi su joj usporeni, govor otežan, sužava se vidno polje, srčani ritam usporava, javlja se gorušica, a može doći i do odavanja toplote kroz kožu i dehidraciju. Do hroničnog trovanja alkoholom dovodi redovan, čest i obilan unos alkohola kojim se razvija zavisnost od alkohola (alkoholizam). Dugogoišnje konzumiranje alkohola utiče na metabilizam i brojna, čak i trajna oštećenja različitih organa. 

Lečenje alkoholizma

Osoba koja se leči mora uvideti da je zavisna od alkohola, a mora imati i želju da prevaziđe problem. Lečenje se sastoji u detoksikaciji koja se uglavnom upotpunjuje psihoterapijom i medicinskom podrškom. Postoji veliki rizik od relapsa nakon odvikavanja. On se može smanjiti psihoterapijom i pojedinim lekovima koji izazivaju neprijatnost pri unosu alkohola ili inhibiraju osećaj zadovoljstva koji prati konzumiranje alkohola.