Gastroperidon

Gastroperidon je kontraindikovan u sledećim situacijama:

- poznata preosetljivost na aktivnu supstancu domperidon-maleat ili bilo koji od ekscipijenasa

- prolaktin-oslobañajući tumor hipofize (prolaktinom).

Gastroperidon tablete ne treba koristiti u situacijama u kojima pojačan motilitet želuca može biti štetan:

- gastro-intestinalna hemoragija, mehanička opstrukcija ili perforacija.

Oprez pri upotrebi leka

Tablete sadrža laktozu. Pacijenti sa retkim hereditarnim problemima intolerancije galaktoze, deficitom Lapp laktaze ili malapsorpcijom glukoze-galaktoze ne treba da uzimaju ovaj lek.

Upotreba u toku dojenja

Procenjuje se da, pri primeni najviših preporučenih doza, ukupna količina domperidona koja se izlučuje u majčino mleko iznosi manje od 7µg dnevno. Nije poznato da li bi ovo bilo štetno za novoroñenče.

Zbog toga se ovaj lek ne preporučuje dojiljama. 

Upotreba kod dece

Neurološki neželjeni dogañaji su retki (videti odeljak “Neželjena dejstva”).

Kako u prvim mesecima života metaboličke funkcije i krvno-moždana barijera nisu potpuno razvijene, kod mlañe dece je povećan rizik od javljanja neuroloških neželjenih dogañaja. Stoga se preporučuje da se doziranje kod novoroñenčadi, beba i male dece tačno odredi i striktno primenjuje i prati.

Pri predoziranju, kod dece se mogu javiti ekstrapiramidalni simptomi, ali pri proceni treba i druge uzroke uzeti u obzir.

Tablete nisu pogodne za primenu kod dece manje telesne mase od 35 kg. 

Upotreba kod oštećenja jetre

Kako se domperidon u visokom stepenu metaboliše u jetri, lek ne treba primenjivati kod pacijena sa oštećenjem jetre. 

Bubrežna insuficijencija

Kod pacijenata sa teškom renalnom insuficijencijom (nivo kreatinina u serumu > 6 mg/100 ml, odnosno > 0,6 mmol/l) poluvreme eliminacije domperidona je povećano sa 7,4 na 20,8 sati, dok su koncentracije leka u plazmi niže nego kod zdravih dobrovoljaca.

Kako se veoma male količine leka izlučuju u nepromenjenom obliku putem bubrega, ne očekuje se da je potrebno prilagoñavanje doze, u slučaju davanja samo jedne doze pacijentima sa renalnom insuficijencijom. Meñutim, pri ponovljenom davanju, frekvenciju doziranja treba smanjiti na 1 do 2 puta dnevno, u zavisnosti od težine oštećenja, a može da se javi i potreba za smanjenjem doze. Ovakve pacijente na produženoj terapiji treba redovno kontrolisati. 

Primena sa snažnim inhibitorima CYP3A4 Treba izbegavati istovremenu primenu leka sa oralnim preparatima ketokonazola, eritromicina i ostalih snažnih inhibitora CYP3A4 koji produžavaju QTc interval

Glavni metabolički put domperidona je preko CYP3A4. In vitro podaci pokazuju da istovremena upotreba lekova koji značajno inhibišu ovaj enzim može dovesti do povećanja koncentracije domperidona u plazmi. 

Odvojene in vivo farmakokinetičke/farmakodinamske studije interakcija sa oralnim ketokonazolom ili oralnim eritromicinom, na zdravim dobrovoljcima, potvrdile su da ovi lekovi, u značajnoj meri, inhibišu CYP3A4 metabolizam prvog prolaza domperidona.

Pri istovremenom davanju oralnog domperidona u dozi od 10 mg, 4 puta dnevno, i 200 mg ketokonazola, 2 puta dnevno, tokom perioda opservacije, zapaženo je srednje produženje QTc intervala od 9,8 msec, sa individualnim variranjem u rasponu od 1,2 do 17,5 msec. Sa kombinacijom domperidona, 10 mg, 4 puta dnevno, i oralnog eritromicina, 500 mg, 3 puta dnevno, u toku perioda opservacije, srednje produženje QTc intervala je je bilo

9,9 msec., sa individualnim variranjem u rasponu od 1,6 do 14,3 msec. U svakoj od ovih studija interakcije i C_max (maksimalna koncentracija) i AUC (površina ispod krive) domperidona u stanju ravnoteže bile su povećane oko tri puta. U ovim studijama, domperidon u monoterapiji, dat oralno 4 puta dnevno u dozi od 10 mg, davao je srednje produženje QTc intervala od 1,6 msec. (u studiji sa ketokonazolom), odnosno 2,5 msec. (u studiji sa eritromicinom), dok je, tokom peroda opservacije, produženje QTc intervala sa ketokonazolom u monoterapiji (200 mg, 2 puta dnevno) iznosilo 3,8 msec., a sa eritromicinom u monoterapiji (500 mg, 3 puta dnevno) 4,9 msec.

Treba imati u vidu ove interakcije kada se domperidon propisuje zajedno sa lekovima koji značajno inhibišu CYP3A4, kao što su npr. ketokonazol, ritonavir ili eritromicin.

Postmarketinški podaci o primeni domperidona kod trudnica su ograničeni. Studije na pacovima su pokazale reproduktivnu toksičnost pri visokim dozama, toksičnim za majku. Potencijalni rizik za humanu populaciju nije poznat. Stoga, tablete domperidon 10 mg treba primenjivati u trudnoći samo u slučaju očekivanog terapijskog benefita. 

Lek se izlučuje u mleko pacova (uglavnom u obliku metabolita: maksimalne koncentracije od 40, odnosno 800 ng/ml, nakon oralne i i.v. primene doze od 2,5 mg/kg).

Koncentracije domperidona u mleku dojilja iznose 10 do 50% od odgovarajućih koncentracija u plazmi i procenjuje se da ne prelaze 10 ng/ml. Ukupna količina domperidona izlučena u mleko dojilja trebalo bi da iznosi manje od 7 µg dnevno i pri najvišem preporučenom režimu doziranja. Nije poznato da li je ovo štetno po novoroñenče. Stoga se tablete domperidon 10 mg ne preporučuju dojiljama.

Lek Gastroperidon nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama.

Za oralnu upotrebu. 

Preporučuje se uzimanje Gastroperidon tableta pre obroka. Ukoliko se lek uzima posle obroka, resorpcija je nešto odložena.

Inicijalna dužina trajanja lečenja je četiri nedelje. Posle četiri nedelje, pacijente treba pregledati i izvršiti procenu o potrebi za nastavkom terapije.

Odrasli 

1 do 2 tablete od 10 mg, 3 do 4 puta dnevno. Maksimalna dnevna doza iznosi 80 mg.

Adolescenti (stariji od 12 godina i telesne mase 35 kg ili više)

1 do 2 tablete od 10 mg, 3 do 4 puta dnevno. Maksimalna dnevna doza iznosi 80 mg.

Deca

0,25 – 0,5 mg/kg, 3 do 4 puta dnevno, sa maksimalnom dnevnom dozom od 2,4 mg/kg (ali ne prelaziti 80 mg na dan). Tablete nisu pogodne za primenu kod dece telesne mase manje od 35 kg. (videti odeljak 4.4.).

Simptomi predoziranja mogu obuhvatati pospanost, dezorijentisanost i ekstrapiramidalne reakcije, posebno kod dece. 

Lečenje

Ne postoji specifični antidot za domperidon ali, u slučaju predoziranja, ispiranje želuca i davanje aktivnog uglja mogu biti od koristi. Preporučuje se stalni medicinski nadzor i davanje suportivne terapije. U kontroli ekstrapiramidalnih reakcija mogu biti od pomoći antiholinergički lekovi i antiparkinsonici.

Neželjena dejstva leka klasifikovana su, prema učestalosti, na sledeći način:

Veoma česta (>1/10)

Česta (>1/100, <1/10) Povremena (>1/1000, <1/100) Retka (>1/10000, <1/1000)

Veoma retka (<1/10000), uključujući izolovane slučajeve 

Srčani poremećaji

Produženje QTc intervala (učestalost javljanja nije poznata) Veoma retki: ventrikularne aritmije.

Poremećaji imunog sistema

Veoma retki: alergijske reakcije, uključujući anafilaksu, anafilaktički šok, anafilaktičke reakcije, urtikariju i angioedem. 

Endokrini poremećaji

Retki: povišen nivo prolaktina. 

Poremećaji nervnog sistema

Veoma retki: ekstrapiramidalne neželjene reakcije. 

Gastrointestinalni poremećaji

Retki: gastrointestinalni poremećaji koji uključuju, veoma retko, prolazne intestinalne grčeve; Veoma retki: dijareja. 

Poremećaji kože i potkožnog tkiva Veoma retki: pruritus, raš. 

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Retki: galaktoreja, ginekomastija i amenoreja. 

Kako se hipofiza nalazi van krvno-moždane barijere, domperidon može izazvati povećanje nivoa prolaktina. U retkim slučajevima, ova hiperprolaktinemija može rezultirati neuro-endokrinim reakcijama kao što su galaktoreja, ginekomastija i amenoreja.

Ekstrapiramidalne neželjene reakcije su veoma retke kod novoroñenčadi i male dece, a izuzetno retke kod odraslih. Ove neželjene reakcije u potpunosti spontano nestaju odmah po prekidu terapije.