Fenomen "lažnog rada"-kada se rad samo glumi

U mnogim kompanijama postoji nevidljiva pojava koja troši vreme, resurse i energiju – pretend work. To je situacija kada zaposleni deluju zauzeto, ali im je realna produktivnost minimalna ili nepostojeća.

Kako izgleda pretend work?

• Duge i učestale, ali suštinski besmislene sastanke.
• Pisanje i odgovaranje na mejlove koji ne vode nikakvom konkretnom rezultatu.
• Stalno “prebacivanje” zadataka između timova bez stvarnog napretka.
• Stvaranje složenih izveštaja koje niko ne koristi.

Zašto se dešava?

• Loše definisani ciljevi – zaposleni nisu sigurni šta je prioritet.
• Kultura prisustva – meri se koliko dugo neko sedi za računarom, a ne šta postiže.
• Strah od gubitka posla – ljudi žele da izgledaju zauzeto kako bi opravdali svoju poziciju.

Primer iz prakse

U jednoj IT firmi, tim je svakog ponedeljka imao sastanak od dva sata da “pregleda status projekta”. Umesto konkretnih odluka, većina vremena trošila se na prepričavanje šta je ko radio, a to je ionako već bilo zabeleženo u internom alatu. Nakon nekoliko meseci, menadžment je izračunao da je samo na te sastanke potrošeno preko 400 radnih sati – bez ikakvog dodatnog napretka u projektu.

Posledice

-Pad produktivnosti i inovativnosti.

-Preopterećenje zaposlenih trivijalnim zadacima.

-Gubitak poverenja između menadžmenta i tima.

Kako ga smanjiti?

Jasno definisati ciljeve i očekivanja. Takođe, korisno za kompanije bi bilo da mere rezultate, a ne sate provedene u kancelariji. Redovno planirati i po potrebi izbaciti nepotrebne procese i izveštaje.

Čuli smo za "burnout", a da li znate šta je "boreout" sindrom?