Male boginje u Srbiji: Od početka godine registrovano 27 slučajeva, najviše u epidemiji u Boru

U Srbiji je od početka 2026. godine do 8. novembra registrovano 27 slučajeva malih boginja (morbila), a najveći broj obolelih zabeležen je tokom oktobra i početkom novembra. U Boru je prijavljena epidemija u kojoj je do sada potvrđeno 18 slučajeva.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, od početka oktobra registrovana su 22 slučaja malih boginja. Od tog broja, 18 slučajeva povezano je sa epidemijom na teritoriji grada Bora, dva su zabeležena u Beogradu, dok je po jedan slučaj registrovan u Požarevcu i na teritoriji nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica.

Epidemija u Boru inicijalno je prijavljena 9. oktobra, kada su slučajevi registrovani u naselju Sever, a potom je 4. novembra prijavljena na teritoriji celog grada.

Ranije tokom godine pojedinačni slučajevi zabeleženi su u Novom Pazaru i Beogradu, dok su tokom avgusta i septembra registrovana još tri slučaja na teritoriji nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica.

Ko je najugroženiji od malih boginja?

Male boginje su akutno virusno oboljenje koje se veoma lako prenosi sa osobe na osobu. Iako se često doživljavaju kao dečja bolest, mogu imati ozbiljan tok i kod dece i kod odraslih, a u pojedinim slučajevima dovesti i do smrtnog ishoda.

Rizik od komplikacija posebno je izražen kod dece mlađe od pet godina, odraslih starijih od 20 godina i osoba sa oslabljenim imunskim sistemom.

Među mogućim komplikacijama su:

• Upala srednjeg uha, koja se javlja kod šest do osam od 100 obolelih.
• Upala pluća, koja se registruje kod jednog do šest od 100 obolelih.
• Zapaljenje mozga (encefalitis), koje se javlja kod jednog do dva od 1000 obolelih.
• Subakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE), retka, ali veoma ozbiljna kasna komplikacija koja može nastati nekoliko godina nakon infekcije.

Posebno je značajno to što se rizik od razvoja SSPE povezuje sa obolevanjem od malih boginja u najranijem uzrastu.

Najviše obolelih među nevakcinisanom decom i odraslima

Analiza uzrasta i vakcinalnog statusa osoba kod kojih su registrovane male boginje pokazuje da je najveći broj obolelih među nevakcinisanom decom mlađom od četiri godine, ali i među odraslima starijim od 20 godina.

Ovi podaci ponovo ukazuju na značaj pravovremene imunizacije i proveru vakcinalnog statusa, ne samo kod dece već i kod odraslih koji nisu primili sve preporučene doze vakcine.

MMR vakcina je najvažnija zaštita od morbila

Najefikasnija i najbezbednija mera prevencije malih boginja jeste vakcinacija MMR vakcinom, koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubele.

Prema kalendaru obavezne imunizacije u Srbiji, vakcinacija se sprovodi u dve doze:

• Prva doza daje se nakon navršenih 12 meseci života.
• Druga doza daje se pre upisa u prvi razred osnovne škole.

Međutim, obuhvat vakcinacijom i dalje nije zadovoljavajući. Prema podacima Batuta, tokom 2025. godine prvu dozu MMR vakcine primilo je svega 72,8 odsto dece u drugoj godini života, dok je obuhvat drugom dozom, pre polaska u školu, iznosio 91 odsto planirane populacije.

Zbog toga se posebno naglašava potreba da se vakcinišu sva deca uzrasta od 12 meseci do navršenih 18 godina koja nisu primila MMR vakcinu u skladu sa kalendarom imunizacije.

Vakcinacija je obavezna i za zdravstvene radnike rođene 1971. godine i kasnije koji nisu primili dve doze vakcine sa komponentom protiv morbila, odnosno kod kojih je serološki test na antitela protiv malih boginja negativan.

Pojačan epidemiološki nadzor u Srbiji

Pojačane mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama u Srbiji sprovode se od 7. februara 2024. godine. One obuhvataju prijavljivanje sumnjivih slučajeva, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju i lečenje obolelih, epidemiološki nadzor, kao i vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba.

Posebna pažnja posvećuje se osetljivim osobama koje su bile u kontaktu sa obolelima. U skladu sa epidemiološkim preporukama, vakcinacija osetljivih kontakata može se sprovesti u roku od 72 sata od izlaganja virusu.

Prema proceni Instituta „Batut“, pojačane mere nadzora potrebno je nastaviti do daljeg, najmanje do isteka perioda dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, uzimajući u obzir epidemiološku situaciju.

Male boginje se šire i u drugim evropskim zemljama

Epidemiološka situacija nije zabrinjavajuća samo u Srbiji. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u evropskom regionu SZO tokom 2026. godine, zaključno sa 30. septembrom, registrovano je 15.239 slučajeva morbila.

Čak 92 odsto slučajeva zabeleženo je u devet zemalja. Najviše obolelih registrovano je u Kazahstanu (7.333), Ruskoj Federaciji (1.416), Turskoj (1.141), Ujedinjenom Kraljevstvu (1.045), Kirgistanu (692), Ukrajini (640), Italiji (588), Bugarskoj (588) i Tadžikistanu (578).

U istom periodu u evropskom regionu SZO zabeležena su dva smrtna ishoda povezana sa malim boginjama.

Aktuelni podaci pokazuju da male boginje i dalje predstavljaju značajan javnozdravstveni problem. Pravovremena vakcinacija, provera vakcinalnog statusa i nadoknada propuštenih doza ostaju ključne mere zaštite pojedinaca i sprečavanja širenja infekcije.

Izvor: Batut, Medik