Bolesti
Besnilo
filteri close

Top 12 tema

Besnilo

Besnilo je virusno oboljenje koje se prenosi na čoveka kontaktom sa zaraženom životinjom (lisice, slepi miševi, rakuni i psi lutalice), odnosno putem pljuvačke nakon ujeda ili lizanja rane. Virus zahvata nervni sistem i uzrokuje smrtonosnu upalu mozga (encefalitis). Iako je besnilo prisutno u celom svetu, u neki zemljama ga nema. To su: Velika Britanija, Irska, Japan, Island, Australija, Novi Zeland, Norveška i Švedska. 

Besnilo kod životinja

Besnilo kod životinja ispoljava se tako što životinja koja je zaražena prekomerno luči pljuvačku. Takođe je karakteristično i abnormalno ponašanje: dezorijentisanost, uznemirenost ili letargičnost, otežano kretanje. Budući da je virus prisutan u pljuvački i pre pojave simptoma, čak i životinja koja deluje zdravo može biti nosilac bolesti i preneti je na čoveka. Vakcinacija domaćih životinja je neophodna, jer su svi nevakcinisani sisari podložni zarazi. 

Furiozno besnilo

U 80% slučajeva, pacijent postaje agresivan i nasilan. Oboleli je takođe uzrujan i uznemiren, pati od halucinacija i patološkog straha od vode (hidrofobija). Za furiozno besnilo je karakteristično da oboleli ispoljava motornu hiperekscitabilnost (konvulzije, grčevi), kao i pojačano lučenje pljuvačke. Kod paralitičkog oblika besnila dolazi do paralize u roku od nekoliko dana. Bolest se brzo završava komom ili smrću usled gušenja i kod furioznog i kod paralitičkog besnila.

  • povišena temperatura
  • poremećaji raspoloženja
  • pojačano lučenje pljuvačke
  • halucinacije
  • strah od vode
  • grčevi
  • paraliza

Kada se pojavi besnilo kao bolest smrt je gotovo neizbežna, te je problem prevencije od izuzetnog značaja. Prema tome, osnovne mere i postupci prevencije besnila su :

-      procena rizika za rabies infekciju,

-       obrada (čišćenje i dezinfekcija) rane posle ujeda, odnosno povrede,

-       primena rabies imunoglobulina (seroprofilaksa),

-       primena antirabične vakcine (vakcinoprofilaksa),.

-      prevencija besnila kod životinja.

Ispituju se sve okolnosti ujeda, kao i zdravstveno stanje životinje koja je nanela povredu i njeno vakcinalno stanje (pas, mačka), proverava se regionalna pojava besnila kod divljih i domaćih životinja. Rizik od obolevanja posle povrede veći je kod dece. Povrede na glavi i licu, kao i duboke povrede sa oštećenjem nerava i mišića, takođe su opasnije za nastanak infekcije.

Obrada (čišćenje i dezinfekciju). Smatra se da je najhitnija i temeljna obrada povredenog mesta posle ujeda ujedno i najsigurnija mera pre­vencije besnila kod čoveka. Ranu treba odmah izdašno oprati vodom ili deterdžentom, odnosno sapunom, isprati medicinskim alkoholom, jodirati ili isprati rastvorom povidona.

Takođe treba odstraniti delove nagnječenog tkiva i vidljivu nečistoću. Preporučuje se da se na kraju obrade u ranu stavi i manja količina humanog rabies imunoglobulina (HRIG), ako ga ima na raspolaganju. Ako je rana jako zagađena, potreb­no je dati i antibiotike. Treba proveriti stanje zaštićenosti od tetanusa i, po potrebi, sprovesti i antitetanusnu zaštitu.

Primena rabies imunogiobulina (seroprofilaksa). Svakoj povređenoj osobi sa visokim rizikom od dobijanja besnila mora se dati imunoglobulin, odmah ili što pre, barem u prvih 6 sati posle ujeda, odnosno povrede od besne životinje ili životinje kod koje postoji sumnja da je zaražena besnilom. Humani rabies imunoglobulin (HRIG) se daje u dozi od 20 i.j. na 1 kg telesne težine (jed­nokratno ili frakcionirano). Približno polovina doze ubrizgava se oko rane, a ostatak u butni mišić.

Primena antirabične vakcine. U svetu pos­toji više tipova antirabične vakcine a kod nas je donedavno bila u upotrebi Hempt-Nikolićeva vakcina, koja je danas zamenjena efikasnijom i manje opasnom vakcinom, poznatom kao HDCV.

VESTI
JOŠ VESTI