filteri close

Alergije

Alergija ili preosetljivost je abnormalna reakcija imunosistema u kontaktu s alergenom koji je inače bezopasna supstanca.  Postoji veliki broj alergena, a neki od njih su polen, hrana, lekovi. Uzrok alergija još uvek nije poznat, a njihovom razvoju doprinose genetski i nasledni faktori. Alergijske reakcije mogu biti trenutne ili odložene, različitog stepena težine, a obuhvataju: crvenilo kože, ekcem, koprivnjaču, astmu, upalu sluzokože nosa, oticanje lica i vrata, anafilaktički šok.

Alergeni

Alergen je bezopasna supstanca koja izaziva alergijsku reakciju kod osetljivih osoba. U našem okruženju postoji mnogo alergena koji mogu doći u kontakt sa organizmom preko kože ili udisanjem (polen, plesni, grinje, industrijski proizvodi, dlaka i perje), gutanjem (kikiriki, školje) ili putem krvi (otrov insekata, lekovi). Osetljiva osoba je obično alergična na više alergena sličnog porekla.

Ljubimci

Neke osobe su alergične na mrtvu kožu, pljuvačku, dlaku ili perje pojedinih životinja.

Prirodni ili industrijski proizvodi

Razne prirodne supstance poput kaučuka, pojedini parfemi, kozmetički proizvodi, sredstva za čišćenje mogu biti alergeni.

Polen

U zavisnosti od područja i godišnjeg doba brojne biljke (trave i breza) oslobađaju polen koji izaziva polensku groznicu. Preko jeseni, alergene mogu izazvati i pojedine vrste plesni.

Grinje

Grinje se nalaze u kućnoj prašini i posteljini, a u kontaktu sa njima dolazi do alergijskog rinititisa pogotovu kod dece.

Lekovi

Aspirin i pojedini antibiotici mogu izazvati ozbiljne alergije.

Ujedi insekata

Otrov pojedinih insekata (pčele, ose, stršljeni) može kod pojedinih osetljivih osoba pokrenuti alergijsku reakciju.

Hrana

U najčešće prehrambene alergene spadaju jaja, kikiriki, mleko, riba, školjke, orašasti plodovi i jagode. Alergija na hranu može biti ozbiljna ako se data namirnica ne izbaci iz ishrane.

Mehanizam alergijske reakcije

Alergija se javlja u dve faze. Inicijalni kontakt sa alergenom kod osobe izaziva osetljivost, ali bez pojave simptoma: imunosistem stvara specifična antitela koja se vezuju za određene ćelije prisutne u tkivima ili krvi. Kod drugog kontakta, antitela prepoznaju alergen, a ćelije za koje su vezana antitela počinju da luče histamin, hemijsku supstancu koja pokreće upalnu reakciju i izaziva simptome alergijske reakcije: crvenilo, oticanje tkiva... U slučaju trenutne preosetljivosti najčešćeg oblika alergijske reakcije, odgovor imunosistema je brz i javlja se u roku od nekoliko minuta.

Alergijki rinitis 

Do alergijskog renititisa dolazi usled upale nosne šupljine koja pogađa osobe koje su osetljive na pojedine alergene koji se prenose vazduhom. Polen određenih biljaka izaziva sezonski rinititis ili polensku groznicu dok grinje ili životinjska perut, dlaka i perje uzrokuju hronični rinitis. Ispoljava se za vreme kontakta sa alergenom kao kijanje praćeno sekrecijom iz nosa, zapušenost nosa, svrab, suženje očiju i ponekad konjunktivitis. Lečenje se zasniva na uklanjanju alergena i uzimanju antihistaminika, a nekada se vrši i desenzitizacija.

Broj osoba koji pate od alergija se u poslednjih nekoliko decenija značajno povećao u čitavom svetu. Danas gotovo 400 miliona ljudi pati od alergijskog rinitisa, a 4% odraslih i 8% dece od alergije na neku hranu. Na listi najrasprostranjenijih bolesti koju je sastavila Svetska zdravstvena organizacija alergije se nalaze na 4. mestu.

Antihistaminici

Ovaj lek ograničava ili zaustavlja sintezu histamina u organizmu za vreme upale ili alergije. Ublažava simptome alergijske reakcije (edem, sekreciju iz nosa, suzenje iz očiju), ali ne leče alergiju. Postoje u obliku tableta, kapi za oči, aerosol-sprejova za nos i injekcija rastvora. Neki od njih mogu imati neželjena dejstva: suva usta, zatvor, pospanost.

Kvinkeov edem

Ova nagla alergijska reakcija se manifestuje u vidu edema dubokih slojeva kože lica i slozokože grla. Simptomi su oticanje usana, ždrela i očnih kapaka, a ponekad se javlja i povišena temperatura i bol u zglobovima. Uzrokuju ga različiti alergeni,  a pre svega određene namirnice (sir, jaja, kikiriki, školjke, paradajz, jagode), pojedini lekovi (antibiotici, aspirin) i ujed insekata. Rizik od gušenja usled opstrukcije ždrela je veliki pa Kvinkeov edem može preći u anafilaktički šok i zato je nephodna hitna lekarska intervencija koja se zasniva na primeni kortikosteroida i adrenalina.

Anafilaktički šok

Anafilaktički šok je teška alergijska reakcija koja se manifestuje u vidu ozbiljne cirkulatorne insuficijencije koja je praćena akutnim respiratornim distresom. Nekoliko vrsta alergena (hrana, lekovi, otrovi) mogu izazvati anafilaktički šok posle nekoliko minuta od kontakta. Ukoliko se primeni određena terapija može doći do smrti. Stanje šoka se manifestuje u vidu drastičnog pada krvnog pritiska, otežanog disanja i raznih simptoma: drhtavice, znojenja, povraćanja, krvave dijareje, koprivnjače... Rizik od gušenja i zastoja srca je izuzetno veliki, stoga je neophodno da se pacijent hitno smesti na odeljenje intenzivne nege.

Samostalna primena adrenalina

Prva pomoć u slučaju Kvinkeovog edema ili anafilaktičkog šoka je samostalno ubrizgavanje adrenalina uz pomoć jednokratnog šprica koji se dobija uz lekarski recept. Injekcija se daje odmah po pojavi prvih simptoma u butinu pri čemu noga mora ostati u istom položaju narednih 10 sekundi. Posle ubrizgavanja može doći do nuspojava poput mučnine, vrtoglavice, napada toplote ili poremećaja srčanog ritma. Osobama koje pate od teških oblika alergije, naročito alergije na hranu preporučuje se stalno nošenje autiinjekcije adrenalina sa sobom.

Desenzitizacija

Tehnika kojom se smanjuje osetljivost alergične osobe na određeni alergen se drugačije naziva i specifična imunoterapija. Najpre se izvodi kožni test da bi se utvrdilo na koji alergen je pacijent osetljiv, a nakon toga se sprovodi terapija koja se sastoji u redovnom ubrizgavanju najpre malih, a s vremenom sve većih doza alergena da bi organizam razvio toleranciju na datu supstancu. Ovaj tretman se mora sprovoditi nekoliko meseci, pa čak i godina da bi se postiglo značajno smanjenje simptoma alergije. Terapija je delotvorna za pojedine alergije, pre svega za one koje su povezane sa ujedima insekata i na nju bolje reaguju deca od odraslih.

Mogući uzroci porasta obolelih od alergije

U nekoliko razvijenih zemalja primećuje se konstantno povećanje učestalosti alergija među stanovništvom. Istraživanja ukazuju na to da je usled sterilnijeg načina života imunosistem postao osetljiviji na alergije i zbog toga se preporučuje kontakt s pojedinim bakterijama, parazitima ili virusima pogotovu u ranom detinjstvu jer se tako stimuliše sazrevanje imunosistema i istovremeno smanjuje rizik od pojave alergija. Prema drugim teorijama, učestalost alergija je povezana sa zagađenjem vazduha, pušenjem i ishranom bogatom mastima, a sa malo voća i povrća.

  • kožne reakcije
  • crvenilo
  • otok
  • koprivnjača
  • iritacija oka
  • problemi s varenjem
  • upala
  • upala grla
  • otežano disanje
  • napadi astme
  • kardiovaskularni problemi

Izbegavanje kontakta s alergenom.

VESTI