Postvirusni sindrom – kad umor traje i nakon preležane infekcije

Nakon što preležimo virusnu infekciju, očekujemo da će se sve brzo vratiti u normalu. Međutim, kod mnogih ljudi oporavak traje duže nego što bi trebalo. Umor, manjak koncentracije, bolovi u mišićima i osećaj da „telo još nije spremno“ mogu potrajati nedeljama, pa čak i mesecima. Ovakvo stanje poznato je kao postvirusni sindrom ili postinfektivni zamor.

Šta je postvirusni sindrom?

Postvirusni sindrom je skup simptoma koji se javljaju nakon što akutna infekcija prođe, ali organizam se još nije u potpunosti oporavio. Najčešće pogađa ljude koji su preležali teže virusne bolesti poput gripa, mononukleoze, citomegalovirusa ili COVID-19, ali može nastati i posle blažih infekcija.

Naučnici pretpostavljaju da je uzrok produžena upalna reakcija u telu – imuni sistem ostaje „uključen“ i nakon što virus više nije prisutan, što dovodi do poremećaja u metabolizmu i regeneraciji tkiva. Kod nekih ljudi postoji i poremećaj funkcije autonomnog nervnog sistema, zbog čega telo ne reaguje pravilno na stres, napor ili promene ritma spavanja.

Najčešći simptomi

• izražen umor i iscrpljenost koji se ne popravljaju odmorom,
• bolove u mišićima i zglobovima,
• otežanu koncentraciju i „moždanu maglu“,
• nesanicu ili narušen san,
• glavobolje, vrtoglavice,
• promene raspoloženja, anksioznost ili razdražljivost.

U nekim slučajevima javljaju se i problemi sa varenjem, pad krvnog pritiska ili osećaj nedostatka vazduha pri minimalnom naporu.

Koliko dugo traje oporavak?

Trajanje postvirusnog sindroma je individualno – kod nekih traje nekoliko nedelja, dok kod drugih može potrajati i nekoliko meseci. Faktori koji produžavaju oporavak su:

• težina infekcije,
• stres i nedostatak sna,
• loša ishrana i manjak fizičke aktivnosti,
• prethodne hronične bolesti.

Kako razlikovati bakterijske i virusne infekcije?

Kako pomoći sebi tokom oporavka?

Odmor je neophodan, ali ne i pasivnost.

1.  U prvim nedeljama važno je da slušate svoje telo, izbegavate prevelike napore,   ali postepeno uvodite lagane aktivnosti – šetnje, istezanje, lagano disanje.
2.  Ishrana bogata proteinima, antioksidansima i vitaminima (posebno C, D i B   kompleksom) pomaže imunom sistemu da se vrati u ravnotežu.

3. Hidratacija i regulisan san ubrzavaju detoksikaciju i regeneraciju tkiva.

4. Smanjite stres – meditacija, lagana joga ili šetnja u prirodi mogu znatno pomoći.

5. Ne ignorišite simptome-Ako umor traje duže od mesec dana ili se pogoršava, obratite se lekaru. Potrebno je isključiti stanja poput anemije, poremećaja štitne žlezde ili nedostatka vitamina.

Postvirusni sindrom nije znak slabosti, već prirodan odgovor tela koje se još uvek oporavlja. Usporite tempo, slušajte svoje telo i dajte mu vremena da se regeneriše. Sa pravilnim odmorom i podrškom, energija se obično postepeno vraća.

Antiinflamatorna ishrana: ključ za zaštitu mozga i smanjenje rizika od demencije