Koliko dugo možete da budete na bolovanju? Šta kaže zakon i koja su prava zaposlenih?

Koliko može da traje bolovanje u Srbiji, kada se ide na lekarsku komisiju i koliko iznosi naknada zarade? Saznajte koja su prava zaposlenih

Prehlada koja se zakomplikuje, operacija posle koje je potreban oporavak ili hronična bolest koja zahteva duže lečenje – razlozi za odlazak na bolovanje mogu biti različiti. Dok je kod nekih zdravstvenih problema dovoljno nekoliko dana odmora, oporavak od ozbiljnijih bolesti i povreda može da traje nedeljama ili mesecima.

Ali koliko dugo zaposleni u Srbiji može da bude na bolovanju? Da li postoji zakonski maksimum i šta se dešava kada bolovanje traje duže od mesec dana?

Da li postoji maksimalno trajanje bolovanja?

U Srbiji ne postoji jedinstven maksimalni broj dana tokom kojih zaposleni može da bude na bolovanju zbog svih zdravstvenih stanja. Trajanje zavisi od razloga za privremenu sprečenost za rad, zdravstvenog stanja zaposlenog i procene nadležnog lekara, odnosno lekarske komisije.

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, pravo na naknadu zarade može da traje dok se ne otkloni uzrok privremene sprečenosti za rad, u skladu sa zakonom i odgovarajućom medicinskom procenom. To, međutim, ne znači da zaposleni samostalno određuje koliko će bolovanje trajati – ono mora biti medicinski opravdano i uredno utvrđeno.

Ko odobrava bolovanje i šta se dešava posle 30 dana?

Izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. Kada je potrebno duže odsustvo, odlučivanje može da pređe na prvostepenu lekarsku komisiju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Kod uobičajenog bolovanja zbog bolesti ili povrede van rada, izabrani lekar po pravilu upućuje zaposlenog na lekarsku komisiju kada bolovanje dostigne 30 dana.

Postoje i izuzeci. U zakonom predviđenim slučajevima, između ostalog kod određenih stanja povezanih sa trudnoćom i drugih posebno propisanih razloga, izabrani lekar može da utvrđuje bolovanje do 60 dana pre upućivanja na komisiju.

Zato je važno znati da pravilo o 30 dana nije univerzalno za sve vrste bolovanja.

Šta ako bolovanje traje nekoliko meseci?

Dugotrajno bolovanje ne znači automatski da zaposleni gubi pravo na odsustvo ili naknadu zarade. Ipak, postoje dodatne procedure.

Ako privremena sprečenost za rad traje neprekidno duže od šest meseci, odnosno ukupno 12 meseci sa prekidima u periodu od 18 meseci, predviđeno je upućivanje na procenu radne sposobnosti kod nadležnog organa penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ova procena ne znači automatski da zaposleni mora da ode u invalidsku penziju. Cilj je da se utvrdi radna sposobnost u skladu sa važećim propisima.

Kod dugotrajnog bolovanja važno je da zaposleni redovno obavlja kontrolne preglede, dostavlja potrebnu dokumentaciju i postupa u skladu sa uputstvima lekara i nadležnih komisija.

Koliko iznosi naknada zarade tokom bolovanja?

Visina naknade zavisi od razloga zbog kojeg je bolovanje otvoreno i zakonskog osnova za isplatu.

Kod uobičajenog bolovanja zbog bolesti ili povrede van rada, naknada zarade po pravilu iznosi 65 odsto zakonski utvrđene osnovice, uz ispunjavanje propisanih uslova.

U određenim slučajevima, kao što su povreda na radu, profesionalna bolest i komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, primenjuju se posebna pravila, a naknada po pravilu iznosi 100 odsto osnovice.

Važno je razlikovati visinu naknade od trajanja bolovanja. To što bolovanje traje duže od 30 dana ne znači samo po sebi da se procenat naknade smanjuje.

Ko isplaćuje naknadu za vreme bolovanja?

Kod uobičajenog bolovanja zbog bolesti ili povrede van rada, poslodavac po pravilu obezbeđuje naknadu zarade za prvih 30 dana, dok se od 31. dana sredstva obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom i propisanom procedurom.

Za pojedine osnove bolovanja važe posebna pravila o tome ko snosi trošak naknade, pa je za konkretan slučaj potrebno proveriti odgovarajuće zakonske odredbe.

Može li poslodavac da traži da se vratite na posao?

Poslodavac ne može samostalno da proglasi zaposlenog sposobnim za rad ako je bolovanje uredno utvrđeno. O privremenoj sprečenosti za rad odlučuju nadležni zdravstveni organi.

Sa druge strane, bolovanje nije neograničeno pravo koje se može koristiti bez medicinskog opravdanja. Zaposleni je dužan da se pridržava propisanih procedura, odaziva se na kontrole i postupa u skladu sa pravilima lečenja.

Ako postoji sumnja u opravdanost bolovanja, mogu se primeniti zakonom predviđeni postupci kontrole.

Šta treba da znate ako vas čeka duže bolovanje?

Ako zbog bolesti ili povrede ne možete da radite duže vreme, korisno je da imate na umu nekoliko stvari:

• Javite se izabranom lekaru i pratite preporuke za lečenje.
• Redovno odlazite na kontrole i čuvajte medicinsku dokumentaciju.
• Proverite da li je za nastavak bolovanja potrebno da se javite lekarskoj komisiji.
• Informišite se kod poslodavca o dokumentaciji i proceduri za obračun naknade zarade.
• Ako bolovanje traje mesecima, raspitajte se o postupku procene radne sposobnosti i rokovima za dostavljanje dokumentacije.

 Ne postoji jedan broj dana koji predstavlja maksimalno trajanje svakog bolovanja u Srbiji. Dužina odsustva zavisi od zdravstvenog stanja, medicinske procene i zakonskih pravila koja se primenjuju na konkretan slučaj. Ako vam je potrebno duže lečenje, najvažnije je da pratite medicinske preporuke i na vreme ispunjavate obaveze u vezi sa dokumentacijom i kontrolama.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja individualni pravni savet. Za konkretan slučaj proverite važeće propise i informacije nadležnih institucija.