Bolesti
Infektivne bolesti
filteri close

Top 12 tema

Infektivne bolesti

Do infekcije ili zaraze dolazi direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraženom osobom ili sa životinjom koja je prenosilac infektivnog agensa, ali i slučajno prilikom lekarske ili hirurške intervencije. Način prenosa, simptomi i tkiva koja će biti zahvaćena zavise od vrste infektivnog agensa i od toga koliko je vremenski prošlo od infekcije. 

Zaraza

Do zaraze dolazi prenošenjem infektivne bolesti na zdravu kožu direktnim kontaktom (preko kože, krvi, sperme, pljuvačke, sluzi), preko kontaminiranog predmeta ili faktora spoljne sredine koji omogućavaju prenos (voda, vazduh). U zavisnosti od prirode infektivnog agensa, bolesti se prenose brže ili lakše, a period zaraznosti je period u kome se infektivni agens prenosi sa obolelog na druge osobe.

Životinje kao prenosioci

U kontaktu sa zaraženom životinjom može doći do prenosa nekih infektivnih bolesti, a ta životinja je prenosilac bolesti. Ujedom krpelja prenosi se Lajmska bolest, ujedom različitih vrsta komaraca žuta groznica, denga i malarija dok tifus prenose vaške, a kugu buve.

Kijanje

Kroz refleks izbacivanja vazduha kroz usta i nos reaguje se na iritaciju nosne sluzokože (zbog stranog tela, infekcije i sl.). Kapljice koje se izbacuju kijanjem mogu preneti infektivne agense.

Inkubacija

Period od trenutka ulaska patogenog mikroorganizma u telo čoveka do pojave simptoma karakterističnih za bolest koju on izaziva nazivamo inkubacijom. U zavisnosti od bolesti, inkubacija može trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci, pa i godina. Male i ovčije boginje zarazne su i u periodu inkubacije.

Seropozitivnost

Prisustvo antitela koji su specifični za određeni infektivni agens u krvi koji ukazuje na to da je pacijent zaražen tim agensom se zove seropozitivnost. Primenljiv je na sve infektivne bolesti i često se koristi da se opiše stanje osobe zaražene virusom side. Podrazumeva odsustvo antitela na određeni infektivni agens u krvi.

Gnoj

Gnoj može biti žute, zelene ili braon boje. Ova neprozirna, ređa ili gušća tečnost koju telo stvara za vreme bakterijske infekcije se sastoji od izumrlih ćelija, leukocita i bakterija. Kod infekcije rane ili lezije, gnoj  formira apsces koji se mora punktirati ili zaseći da bi se gnoj uklonio. Ukoliko se ne leče, veliki apscesi uglavnom postaju hronični, a bakterije iz gnoja tada mogu inficirati krv i proširiti se po čitavom telu (sepsa).

Sepsa 

Do sepse dolazi usled prodiranja velike količine patogenih mikroorganizama s prvobitnog mesta infekcije u krv. Sepsa je opšta infekcija, a njeni simptomi su veoma visoka temperatura i pogoršanje opšteg stanja. Zahteva hitnu hospitalizaciju i dugotrajnu terapiju antibioticima.

Bakterijska kultura

Ova laboratorijska metoda se koristi za razmožavanje bakterija i njihovu identifikaciju. Bakterije dobijene biopsijom ili uzimanjem uzorka (krvi, rane, gnoja, sekreta) se stavljaju na čvrstu ili tečnu hranljivu podlogu koja podstiče njihov razvoj. Razmnožavaju se i stvaraju kolonije karakterističnog oblika i boje pa je posmatranjem kroz mikroskop moguće utvrditi o kojoj bakteriji je reč. Nakon toga, bakterije se kombinuju sa antibioticima da bi se utvrdilo koji je najdelotvorniji.

  • kijanje
  • seropozitivnost
  • sepsa
  • gnoj

Jačanje imuniteta i prevencija infekcija

Redovno perite ruke i kupajte se

Redovnim pranjem ruku i ostalih delova tela vodom eliminiše se deo potencijalno infektivnih agensa.

Zaštitite sebe i druge

Zaraza se može sprečiti jednostavnim merama: nošenje maske kao zaštita od bolesti koje se prenose vazduhom, korišćenje kondoma kao zaštita polno prenosivih bolesti, ili nošenje rukavica radi sprečavanja prenosa patogenih agensa direktnim kontaktom. Ako ste zaraženi, izbegavajte direktni kontakt, razmenu predmeta ili deljenje hrane sa drugima. Kada kašljete ili kijate pokrijte nos i usta laktom ili maramicom da biste sprečili širenje infektivnog agensa.

Dezinfikujte rane

Dezinfekcija antiseptikom sprečava inficiranje rane patogenim mikroorganizmima.

Pravilno koristite antibiotike

Antibiotike smete uzimati samo ako vam ih prepiše lekar i terapiju ne smete prekidati, inače neće biti delotvorna.Nepropisna upotreba antibiotika može dovesti do toga da bakterije postanu otporne na njega, čime se ugrožava lečenje budućih infekcija.

Hranite se zdravo i uravnoteženo

Prekomerno konzumiranje alkoholnih napitaka i hrane bogate šećerima, masnoćom ili alergenima može oslabiti imunitet. Redovnim unošenjem namirnica bogatih vitaminom A i C i mineralima (voće, povrće, mahunarke, orašasti plodovi i integralne žitarice) ojačaćete imunitet. Jogurti koji nastaju korišćenjem početnih kultura sadrže korisne bakterije koje doprinose održavanju tavnoteže crvene flore i jačanju imuniteta. Voda obezbeđuje odgovarajuću hidriranost tela i usporava širenje infekcija.

Kontrolišite stres

Dugotrajan stres slabi imunitet. Ublažite stres primenom meditacije, relaksacije i sličnih tehnika. Osim toga, odmaranje, a naročito doboljno sati spavanja omogućavaju telu da se  regeneriše i bori protiv stresa. Redovna i umerena fizička aktivnost doprinosi ublažavanju stresa i pozitivno deluje na cirkulaciju i pojedine elemente imunosistema.

VESTI
JOŠ VESTI