Zadržati nežnost i kad se svet menja

Kako ostati svoj u vremenu koje nas melje

Živimo u vremenu koje se menja brzinom svetlosti. Informacije jure jedna za drugom, ljudi su u žurbi, sve se dešava brže nego što možemo da pratimo. 

U takvom svetu nežnost deluje kao nešto što je iz prošlosti, kao luksuz koji si ne možemo da priuštimo. Ali možda je upravo sada, kada sve postaje hladnije i brže, nežnost potrebnija nego ikad.

Nežnost nije slabost. To je hrabrost da ostanemo ljudski u svetu koji nas gura da budemo roboti. Kad se ujutru probudimo i vidimo da je svet opet malo drugačiji nego juče, možemo da se zatvorimo u sebe ili da se otvorimo prema ljudima oko nas. Možemo da postanemo gvozdeni ili da ostanemo meki. Izbor je naš.

Često mislimo da nas brzina života primorava da budemo grubži, direktniji, hladniji. Kao da nema vremena za ljubaznost, za pažljiv razgovor, za osmeh koji ne košta ništa. Ali upravo je suprotno - što je svet brži, to je važnije da se zaustavimo na trenutak i podsetimo se da smo ljudi.

Kako podići samopouzdanje: Put ka boljoj verziji sebe

Nežnost u vremenu promena počinje kod kuće. Kad nam partner ili dete dolazi sa problemom, možemo da reagujemo nervozno jer imamo milion obaveza ili možemo da se zaustavimo na pet minuta i saslušamo ih. Kad neko greši u saobraćaju, možemo da se nerviramo ili da pomislimo da je možda i taj čovek imao težak dan. Male stvari prave veliku razliku.

Posao je često mesto gde zaboravljamo na nežnost. Rokovi, pritisci, konkurencija - sve to deluje kao da nema mesta za toplinu. Ali kako se osećamo kada nas kolega sasluša sa pažnjom ili kada nam je neko pomogao bez traženja uzvrata? Ti momenti nam pokazuju da čak i na najzahtevnijim mestima možemo da ostavimo trag nežnosti.

Tehnologija nas okružuje svuda. Telefoni, mejlovi, obaveštenja koja ne prestaju. Lako je da se izgubimo u digitalnom svetu i zaboravimo na ljudski kontakt. Ali možemo da biramo kako ćemo koristiti tehnologiju. Možemo da pošaljemo poruku koja će nekome ulepšati dan. Možemo da pozovemo prijatelja umesto da mu pošaljemo poruku. Možemo da se fokusiramo na osobu pored nas umesto na telefon.

Gutanje besa je tempirana bomba za zdravlje

Nežnost prema sebi je možda najteža. Kada pravimo greške, kada ne stižemo sve što smo planirali, kada se osećamo kao da zaostajemo za životom, obično smo najstrožiji prema sebi. Ali da li bi tako razgovarali sa dobrim prijateljem? Verovatno ne. Zašto onda tako razgovaramo sa sobom?

Čak i u najgorjem danu možemo da pronađemo trenutak za nežnost. Možda je to osmeh prodavcu u radnji, možda je to nekoliko reči podrške koleginici, možda je to poziv roditeljima samo da čujemo kako su. Ti mali čini ne menjaju svet odjednom, ali menjaju nas. I kroz nas, polako menjaju i svet oko nas.

Svet se menja i menjaće se dalje. Brzina neće se smanjiti, pritisci neće nestati. Ali mi možemo da biramo kako ćemo se kretati kroz te promene. Možemo da trčimo kroz život kao da nas neko juri ili možemo da idemo svojim tempom i nosimo nežnost kao svetlo koje osvetljava put ne samo nama već i svima koji su pored nas.