Šta znači “visoko funkcionalna anksioznost" i zašto je mnogi ne prepoznaju?

Na prvi pogled, osoba sa tzv. visoko funkcionalnom anksioznošću deluje potpuno “pod kontrolom”. Završava obaveze na vreme, uspešna je na poslu, odgovara na poruke, organizovana je i često važi za pouzdanu osobu. Međutim, iza te spoljašnje funkcionalnosti često stoji konstantna unutrašnja napetost, preterano razmišljanje i osećaj da nikada nije dovoljno dobro.

Iako termin visoko funkcionalna anksioznost (high-functioning anxiety) nije zvanična dijagnoza u psihijatriji, psiholozi ga često koriste da opišu ljude koji imaju simptome anksioznosti, ali istovremeno uspevaju da “normalno funkcionišu” u svakodnevnom životu.

Kako izgleda u praksi?

Za razliku od stereotipa da anksioznost uvek izgleda kao panični napad ili povlačenje iz društva, kod mnogih ljudi ona izgleda sasvim drugačije:

• stalna potreba za kontrolom
• preterano planiranje
• perfekcionizam
• teško opuštanje
• osećaj krivice kada ništa ne rade
• strah od greške ili razočaranja drugih
• “overthinking” čak i oko sitnica
• unutrašnji nemir uprkos spoljašnjem uspehu

Mnogi ljudi sa ovim obrascem često čuju komentare poput: “Ali ti sve postižeš”, “Deluješ sasvim dobro” ili “Ti si baš organizovana osoba”. Upravo zbog toga njihova anksioznost često ostaje neprimećena — čak i njima samima.

Zašto smo anksiozni na odmoru? – Kad odmor postane stres

Zašto se teško prepoznaje?

Jedan od razloga je to što društvo često nagrađuje ponašanja koja mogu biti povezana sa anksioznošću: hiperproduktivnost, stalnu dostupnost, multitasking i perfekcionizam.

Osoba može godinama misliti da je jednostavno “ambiciozna”, “odgovorna” ili “perfekcionista”, a da zapravo živi u konstantnom stresu. Problem nastaje kada telo i um više ne mogu da održavaju taj tempo.

Kod mnogih se vremenom javljaju:

• iscrpljenost
• problemi sa spavanjem
• razdražljivost
• fizički simptomi poput stezanja u grudima ili glavobolja
• osećaj emocionalnog “pregorevanja”

Posebno je česta kod žena

Poslednjih godina sve se više govori o tome da žene često kasnije prepoznaju anksiozne poremećaje jer su od malih nogu socijalizovane da budu “dobre”, organizovane i emocionalno dostupne svima. Zbog toga se anksioznost kod njih ponekad maskira kroz preteranu brigu o drugima, perfekcionizam ili potrebu da sve drže pod kontrolom.

Sličan obrazac primećen je i kod osoba sa kasno dijagnostikovanim ADHD-om, naročito žena, gde se hiperorganizacija i stalna mentalna aktivnost dugo pogrešno tumače kao “samo stres”.

Kada treba potražiti pomoć?

Anksioznost ne mora da izgleda dramatično da bi bila ozbiljna. Ako neko stalno oseća unutrašnji pritisak, ne ume da odmori bez griže savesti ili ima utisak da “funkcioniše samo na adrenalinu”, razgovor sa psihologom može pomoći da bolje razume sopstvene obrasce.

Cilj nije da osoba postane manje uspešna ili manje organizovana — već da nauči da funkcioniše bez konstantnog osećaja straha, napetosti i iscrpljenosti.

Sve više stručnjaka danas upozorava da mentalno zdravlje ne treba procenjivati samo po tome koliko je neko “funkcionalan”. Nekada upravo ljudi koji deluju kao da sve drže pod kontrolom vode najteže unutrašnje borbe.

„Bed rotting“: novi trend ili znak da nam je previše svega?