„Bed rotting“: novi trend ili znak da nam je previše svega?

U poslednje vreme, društvene mreže prepune su videa i objava o fenomenu zvanom bed rotting – u bukvalnom prevodu, „truljenje u krevetu“. Iako naziv zvuči drastično, suština je jednostavna: provoditi sate ili čak ceo dan u krevetu, bez obaveza, uz seriju, telefon i hranu, i jednostavno – ne raditi ništa.

Za neke, to je luksuz. Za druge, jedini način da „prežive“ iscrpljujuću svakodnevicu. Ali da li je bed rotting oblik brige o sebi – ili znak da nešto nije u redu?

Zašto ljudi praktikuju „bed rotting”?

Ljudi se često okreću ovom trendu kao načinu da se pobrinu za svoje mentalno i fizičko zdravlje. Nakon stresnog perioda, ostanak u krevetu može doneti odmor koji prevazilazi samo spavanje. U tom smislu, bed rotting znači uzeti pauzu od posla, svakodnevnih zadataka i stalnog rešavanja problema.

Neki u tome pronalaze osećaj utehe i sigurnosti kada su emocionalno ili fizički iscrpljeni. Za druge, to je prostor tišine – prilika da se odmaknu od mentalne buke svakodnevice, razmisle o sebi i preispitaju kako se zaista osećaju. Neki čak tvrde da im vreme provedeno sami u krevetu donosi kreativne ideje i inspiraciju.

Da li je „bed rotting” naučno potkrepljen?

Iako istraživači još uvek nisu direktno proučavali ovaj fenomen, stručnjaci ga povezuju sa praksama poput mindfulnessa (svesnog prisustva) i svesnog odmora.

„Namerni odmor, naročito u sigurnom i prijatnom prostoru kao što je vaš krevet, može pomoći nervnom sistemu da se resetuje,“ objašnjava Najamah Dejvis, licencirani klinički socijalni radnik iz Nju Džerzija.
„Kratki periodi neplaniranog odmora, male stimulacije i vremena za opuštanje mogu smanjiti nivo kortizola (hormona stresa), pomoći emocionalnoj ravnoteži i čak podstaći kreativnost.“

Drugim rečima, bed rotting umereno i svesno može biti koristan — kao način da se odmorite i napunite baterije.

Zauzdajte anksioznost: Kako pronaći mir u haotičnom svetu

Kada „bed rotting” postaje znak upozorenja

Naravno, ne provodi svako vreme u krevetu zbog depresije. Ali, prema rečima stručnjaka, povremeno „lenčarenje“ i hronično povlačenje nisu ista stvar.

„Jedan od osnovnih znakova depresije je povlačenje“, kaže Dejvis. „Gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, previše (ili premalo) spavanja, i izolovanje na način koji ne donosi olakšanje. Ako neko provodi sate i sate u krevetu zato što se oseća beznadežno, iscrpljeno ili nesposobno da se izbori sa životom – to nije odmor, već beg. A to zahteva pažnju i podršku.“

Ključno pitanje koje vredi postaviti sebi glasi:
Da li ostajem u krevetu zato što to biram, ili zato što to jedino mogu da podnesem?
Ili, kako psihoterapeutkinja Lihtenštajn slikovito kaže:
„Da li mi ovo pomaže da se napunim energijom – ili je to crna rupa iz koje ne mogu da izađem?“

Kako pronaći balans?

Ponekad je dan proveden u krevetu upravo ono što vam je potrebno – prilika da se odmorite, isključite i napunite energijom. Ali ako to postane navika, vreme je da se zapitate da li odmarate – ili bežite.

Odmor je zdrav, ali pravo blagostanje dolazi kada pronađemo meru između kretanja i stajanja, akcije i tišine, spavanja i življenja.

Dakle, ako planirate vikend u krevetu – uživajte bez griže savesti. Ali ne zaboravite da svet napolju čeka vas – odmorne, nasmejane i ponovo spremne za život.

Vodič za prokrastinaciju: Zašto stalno odlažemo obaveze i zadatke?