Antibiotska i antimikrobna terapija: u čemu je razlika?

Kada se razbolimo, često čujemo izraze poput „antibiotska terapija“, „antimikrobna terapija“ ili „antimikrobni lekovi“. Iako zvuče slično, ovi pojmovi nemaju isto značenje.

Antibiotici su samo jedna grupa antimikrobnih lekova. Antimikrobna terapija je širi pojam i obuhvata lečenje infekcija izazvanih različitim mikroorganizmima – bakterijama, virusima, gljivicama i određenim parazitima.

Šta je antibiotska terapija?

Antibiotska terapija koristi se za lečenje bakterijskih infekcija. Antibiotici deluju na bakterije tako što ih uništavaju ili sprečavaju njihovo razmnožavanje.

Primeri antibiotika su amoksicilin, azitromicin, cefaleksin i doksiciklin.

Međutim, antibiotici ne deluju na viruse. Zbog toga se ne koriste za lečenje obične prehlade ili većine virusnih respiratornih infekcija.

To je jedan od razloga zbog kojih nije dobro uzimati antibiotik „za svaki slučaj“. Nepotrebna upotreba antibiotika može doprineti razvoju antimikrobne rezistencije, odnosno pojavi mikroorganizama koji više ne reaguju na lekove koji su ranije bili efikasni.

Šta je antimikrobna terapija?

Antimikrobna terapija je širi termin. Ona obuhvata lekove koji deluju protiv različitih mikroorganizama.

U zavisnosti od uzročnika, terapija može biti:

• antibiotska – protiv bakterija
• antivirusna – protiv virusa
• antimikotična ili antifungalna – protiv gljivica
• antiparazitska – protiv određenih parazita.

Zato možemo reći da je antibiotska terapija deo antimikrobne terapije, ali antimikrobna terapija nije ograničena samo na antibiotike.

Zašto je važno znati koji mikroorganizam izaziva infekciju?

Slični simptomi mogu biti posledica potpuno različitih uzročnika.

Na primer, kašalj, temperatura i bol u grlu mogu se javiti kod virusne infekcije, ali i kod određenih bakterijskih infekcija. Sam simptom zato nije dovoljan da se zaključi da je potreban antibiotik.

Lekar na osnovu simptoma, pregleda, a po potrebi i laboratorijskih ili mikrobioloških analiza procenjuje koji je uzročnik najverovatniji i da li je antimikrobna terapija potrebna.

Da li antibiotik može da spreči virusnu infekciju?

Ne. Antibiotik ne sprečava niti leči virusne infekcije.

Ako osoba ima virusnu infekciju, uzimanje antibiotika neće ubrzati njeno izlečenje. Antibiotik se može uključiti samo ako postoji bakterijska infekcija ili opravdana sumnja na nju i kada lekar proceni da je terapija potrebna.

Šta je antibiotska rezistencija i koji su njeni uzroci?

Šta je antimikrobna rezistencija?

Jedan od najvećih problema savremene medicine jeste antimikrobna rezistencija.

To znači da mikroorganizmi mogu razviti sposobnost da prežive dejstvo lekova koji bi ih ranije uništavali ili zaustavljali njihov rast. Tada infekcije mogu biti teže za lečenje.

Rezistenciji doprinosi, između ostalog, nepravilna i nepotrebna upotreba antimikrobnih lekova. Zato antibiotike ne treba uzimati bez preporuke lekara, niti koristiti ostatke terapije iz prethodne bolesti.

Antibiotik nije „jači“ lek

Često postoji zabluda da je bakterijska infekcija „ozbiljnija“ od virusne zato što zahteva antibiotik ili da je antibiotik svojevrsni „jači“ lek.

To nije pravi način da se posmatra terapija.

Antibiotik je lek namenjen određenim bakterijama. Ako infekciju izaziva virus, antibiotik nema odgovarajuću metu i neće pomoći. S druge strane, neke bakterijske infekcije mogu zahtevati antibiotsku terapiju jer bez odgovarajućeg lečenja mogu dovesti do komplikacija.

Cilj nije uzeti „najjači“ lek, već odabrati odgovarajući lek za konkretnog uzročnika i konkretnu infekciju.

Ukratko: antibiotik ili antimikrobni lek?

Najjednostavnije je zapamtiti:

Antimikrobna terapija = širi pojam

Obuhvata terapiju protiv različitih mikroorganizama.

Antibiotska terapija = jedna vrsta antimikrobne terapije

Koristi se protiv bakterijskih infekcija.

Zato antibiotik ne treba posmatrati kao univerzalni lek protiv infekcija. Pravilna terapija zavisi od uzročnika, vrste infekcije i procene zdravstvenog radnika.

Kada treba biti posebno oprezan?

Antimikrobne lekove treba koristiti odgovorno i prema preporuci lekara. Posebno nije dobro:

• uzimati antibiotik bez pregleda ili preporuke;
• koristiti antibiotik koji je ostao od prethodne terapije;
• uzimati antibiotik namenjen drugoj osobi;
• samostalno menjati dozu ili trajanje terapije;
• prekidati ili produžavati terapiju bez konsultacije sa lekarom.

Odgovorna upotreba antimikrobnih lekova važna je ne samo za pojedinca, već i za očuvanje njihove efikasnosti u budućnosti.