Srbiji prete denga i čikungunja: Oglasio se "Batut" o virusima koje prenose komarci - oči uprte u tigrastog

Osim virusa Zapadnog Nila u Srbiji postoji i realna pretnja da se pojave i denga i čikungunja virusna infekcija, jer imamo komarca koji ih prenosi, pre svega tigrastog - aedes albopictus.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" oglasio se danas o bolestima koje prenose komarci, istakavši da one predstavljaju značajan javnozdravstveni problem u mnogim delovima sveta.

- Poslednjih decenija, usled klimatskih promena, intenzivnog međunarodnog saobraćaja, migracija stanovništva i širenja vektora na nova geografska područja, povećava se rizik od pojave i širenja vektorskih zaraznih bolesti i u Evropi, uključujući Republiku Srbiju.

Bolesti koje prenose komarci

Najznačajnije bolesti koje prenose komarci su:

• malarija,
• groznica Zapadnog Nila,
• denga,
• čikungunja,
• zika virusna infekcija.

- Iako su neke od ovih bolesti karakteristične za tropske i suptropske krajeve, poslednjih godina se beleži njihova pojava i u evropskim zemljama, uključujući i lokalnu transmisiju pojedinih infekcija. Autohtoni slučajevi denge registrovani su u Francuskoj, Hrvatskoj, Italiji i Španiji, dok su lokalne epidemije čikungunja groznice zabeležene u Italiji i Francuskoj. Autohtoni slučajevi malarije poslednjih godina povremeno su registrovani u Grčkoj, a groznica Zapadnog Nila je endemski prisutna u više evropskih zemalja, uključujući Grčku, Italiju, Rumuniju, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju i druge zemlje jugoistočne i centralne Evrope - navode i u Institutu "Batut".

Republika Srbija je od 1964. godine slobodna od autohtone malarije, a danas se registruju isključivo importovani slučajevi kod osoba koje su boravile u zemljama sa endemskom malarijom.

- Godišnje se u Srbiji prijavi prosečno od 10 do 15 slučajeva importovane malarije - kažu u "Batutu".

Faktori rizika ta dengu i čikungunja groznicu

Pored malarije, najveći javnozdravstveni značaj u Srbiji ima groznica Zapadnog Nila. Prvi slučajevi obolevanja registrovani su 2012. godine, nakon čega se tokom letnjih i jesenjih meseci redovno beleže sporadični slučajevi i epidemije različitog intenziteta.

- Denga i čikungunja virusna infekcija do sada nisu registrovane kao autohtona oboljenja u Republici Srbiji. Međutim, zbog prisustva invazivnih vrsta komaraca, pre svega tigrastog komarca (Aedes albopictus), kao i zbog povećanog broja putovanja u zemlje u kojima su ove bolesti endemske, postoji mogućnost pojave importovanih slučajeva i potencijalni rizik za lokalnu transmisiju - napominju u Institutu "Batut".

Simptomi bolesti su:

• Nagla pojava groznice,
• Jeza,
• Glavobolja,
• Mijalgije (bolovi u mišićima),
• Mučnina,
• Fotofobija (osetljivost na svetlo),
• Onesposobljavajući bolovi u zglobovima,
• Petehijalna (tačkasta) ili makulopapulozna ospa (promene u teksturi i boji kože).

- Akutna faza traje oko 10 dana a tipičan klinički znak bolesti je artralgija - bol u zglobovima, obično simetrična, ali su opisane i neurološke, hemoragijske i očne manifestacije. Hronična faza bolesti, koju karakteriše bol u zglobovima, pogađa 30 do 40 odsto zaraženih. U nekim slučajevima može trajati godinama - objasnila je dr Maris.

Opšte komplikacije su retke i uključuju:

• Miokarditis - zapaljenje srčanog mišića
• Hepatitis - zapaljenje tkiva jetre
• Očne poremećaje
• Neurološke poremećaje

Kontinuirani nadzor u Srbiji

U "Batutu" dodaju da se u cilju blagovremenog otkrivanja i sprečavanja širenja bolesti koje prenose komarci, u Republici Srbiji sprovodi se kontinuirani epidemiološki i entomološki nadzor.

Tokom prolećnih i letnjih meseci prati se brojnost i zaraženost populacije komaraca, kao i pojava obolevanja kod ljudi i životinja. Nadležne institucije redovno analiziraju epidemiološku situaciju i preduzimaju odgovarajuće mere prevencije i kontrole.

Izvor: Blic