Palpitacije leti: zašto osećamo da nam srce „preskače“?

Kada je napolju veoma toplo, organizam pokušava da snizi telesnu temperaturu tako što širi krvne sudove i pojačava protok krvi kroz kožu. Srce zbog toga može da radi brže i snažnije. Kod nekih ljudi to se oseća kao lupanje ili „preskakanje“ srca.

Dehidratacija je jedan od čestih razloga. Gubitkom tečnosti kroz znoj smanjuje se zapremina krvi, pa srce mora više da radi kako bi održalo odgovarajuću cirkulaciju. Ako se uz vodu gube i elektroliti, naročito natrijum, kalijum i magnezijum, mogu se javiti i nepravilni otkucaji.

Vrućina, znojenje i fizički napor dodatno opterećuju kardiovaskularni sistem. Palpitacije se zato mogu pojaviti nakon dužeg boravka na suncu, treninga ili čak obične šetnje po velikoj vrućini.

Tu su i kafa, energetska pića i alkohol. Kofein može ubrzati rad srca, dok alkohol doprinosi dehidrataciji i kod nekih ljudi može provocirati palpitacije. Kombinacija alkohola, vrućine i manjka tečnosti posebno je nepovoljna.

Ponekad ono što doživljavamo kao „preskakanje“ zapravo jeste prevremeni otkucaj srca. Nakon njega može uslediti kratka pauza, a sledeći otkucaj bude snažniji – upravo taj trenutak mnogi opisuju kao da je srce „stalo“ ili „preskočilo“. Povremene ekstrasistole mogu se javiti i kod potpuno zdravih ljudi.

Kada nema razloga za paniku?

Ako se palpitacije javljaju povremeno, naročito nakon vrućine, fizičkog napora, kafe ili alkohola, i prestaju kada se odmorimo i nadoknadimo tečnost, najčešće nisu razlog za hitnu zabrinutost.

Pomaže da se sklonimo sa vrućine, odmorimo, postepeno nadoknadimo tečnost i tog dana izbegavamo veće količine kofeina i alkohola.

Kada treba otići kod lekara?

Palpitacije ipak ne treba automatski pripisati vrućini. Pregled je važan ako se učestalo ponavljaju, traju duže, postaju intenzivnije ili se javljaju i kada mirujemo.

Posebno je važno potražiti hitnu medicinsku pomoć ako su praćene bolom ili pritiskom u grudima, otežanim disanjem, nesvesticom ili osećajem da ćete se onesvestiti, izrazitom slabošću ili veoma ubrzanim/nepravilnim radom srca koji ne prestaje.

Ako se palpitacije ponavljaju tokom leta, lekar može proceniti da li je reč o bezazlenim ekstrasistolama ili postoji neki drugi uzrok, poput poremećaja srčanog ritma, anemije ili problema sa štitastom žlezdom.

Drugim rečima, nije svako „preskakanje“ srca znak bolesti – ali nije ni nešto što treba uporno ignorisati. 

Tokom vrelih dana srce je pod dodatnim opterećenjem, pa su hidratacija, odmor i umerenost sa stimulansima jednostavne, ali važne mere.

PALPITACIJA: Sve što treba da znate o lupanju srca