Zašto smo krajem leta toliko umorni? Nije uvek kriva samo vrućina

Kraj avgusta često donosi neobičan osećaj: leto još traje, dani su dugi, a mi kao da jedva čekamo da legnemo. Umesto energije koju očekujemo od leta, osećamo umor, pospanost, manjak koncentracije i potrebu za više odmora.

Iako je lako pomisliti da je u pitanju samo „zamor od vrućine“, razlog je najčešće kombinacija više faktora. Tokom nekoliko meseci organizam se neprestano prilagođava visokim temperaturama, promenjenom ritmu spavanja, putovanjima, fizičkoj aktivnosti i drugačijoj ishrani.

Vrućina troši više energije nego što mislimo

Kada je temperatura visoka, telo neprestano radi na održavanju normalne telesne temperature. Širenje krvnih sudova i pojačano znojenje deo su tog mehanizma, ali istovremeno mogu doprineti osećaju iscrpljenosti.

Ako se uz znojenje ne nadoknađuje dovoljno tečnosti, može doći do dehidracije. Čak i relativno mali gubitak tečnosti može biti praćen glavoboljom, malaksalošću, vrtoglavicom i slabijom koncentracijom.

Zato umor krajem leta ponekad nije znak da nam „nedostaje energije“, već da organizmu nedostaje tečnosti.

San tokom leta često nije tako kvalitetan

Duge večeri, kasno odlaženje na spavanje, putovanja i visoke temperature u spavaćoj sobi mogu poremetiti uobičajeni ritam.

Čak i kada spavamo dovoljno sati, san može biti manje kvalitetan. Ako se tokom noći često budimo zbog vrućine ili nam je potrebno duže da zaspimo, umor se postepeno nakuplja.

Zato se krajem avgusta može pojaviti osećaj da bismo mogli da spavamo „ceo dan“.

Nismo se samo odmarali – možda smo se i više trošili

Letnji period često znači više aktivnosti nego inače: plivanje, šetnje, izlete, putovanja, duge dane napolju i više vremena provedenog na suncu.

Sve to prija, ali telo ipak registruje fizički napor. Kada se tome dodaju visoke temperature i nedovoljno sna, umor može postati izraženiji.

Vreme i zdravlje: Kako vrućina utiče na naše telo

Promenili smo rutinu

Tokom leta često jedemo kasnije, preskačemo obroke, više vremena provodimo napolju, a večernji ritam se pomera. Nekima se promeni i količina alkohola, kofeina ili drugih napitaka.

Organizam uglavnom može da se prilagodi kratkotrajnim promenama, ali kada takav ritam traje nedeljama, krajem leta možemo osetiti posledice.

Posebno ako se u isto vreme vraćamo na posao, obaveze i svakodnevni raspored.

I psihički umor može stići na naplatu

Postoji još jedan razlog o kojem se manje govori. Za mnoge ljude kraj avgusta predstavlja kraj bezbrižnijeg dela godine.

Povratak sa odmora, početak nove radne sezone, pripreme za školu i veći broj obaveza mogu izazvati osećaj psihičke iscrpljenosti. Posle perioda opuštenijeg ritma, nagli povratak u svakodnevicu može biti naporan.

Zato ponekad nismo samo fizički umorni – jednostavno smo se „ispraznili“.

A šta je sa vitaminima i mineralima?

Pojačano znojenje može dovesti do gubitka elektrolita, posebno ako je znojenje obilno i dugotrajno. Ipak, umor ne znači automatski da nam nedostaje neki vitamin ili mineral i nije dobro nasumično uzimati suplemente.

Ako je iscrpljenost izražena ili traje duže, uzrok može biti i nešto što nema veze sa letom – na primer anemija, poremećaj funkcije štitaste žlezde, infekcija, poremećaj sna ili neko drugo zdravstveno stanje. U tom slučaju uzrok treba tražiti sa lekarom, a ne samo „lečiti“ umor suplementima.

Kako da se vratimo u formu do kraja leta?

Nekoliko jednostavnih navika može pomoći:

• pijte dovoljno tečnosti tokom dana, naročito kada se mnogo znojite;
• pokušajte da se vratite redovnijem vremenu odlaska na spavanje;
• izbegavajte najtežu fizičku aktivnost tokom najtoplijeg dela dana;
• jedite redovno i birajte laganije obroke sa dovoljno proteina, povrća i voća;
• ne pokušavajte da nadoknadite umor velikim količinama kafe;
• napravite nekoliko dana postepenog prelaska sa odmora na uobičajeni ritam.

Kada umor ipak nije „samo letnji“?

Ako je umor intenzivan, traje nekoliko nedelja, pogoršava se ili je praćen simptomima poput izražene vrtoglavice, nesvestice, otežanog disanja, lupanja srca, neobjašnjivog gubitka težine ili drugih neuobičajenih tegoba, trebalo bi potražiti savet lekara.

Kraj leta sam po sebi ne bi trebalo da nas potpuno iscrpi. Ako se osećamo kao da nam je potreban još jedan godišnji odmor da bismo se oporavili od ovog leta, možda je vreme da pogledamo šta nam organizam zapravo govori.