Genitalne infekcije

Virusi, bakterije, gljivice ili paraziti uzrokuju infekcije polnih organa. Ove bolesti izazivaju upalu koju karakteriše crvenilo, bol, oticanje ili osećaj toplote kao i lučenje sekreta, svrab, povišena temperatura, apsces. Lečenje se zasniva na primeni antibiotika, u zavisnosti od zahvaćenosti organa i uzročnika infekcije. Neke genitalne infekcije kao što su epididimitis, salpingitis i orhitis mogu dovesti do steriliteta.

Prostatitis

Upala prostate je infektivne ili neinfektivne prirode i kod ove  česte bolesti se rizik povećava s godinama. Akutni bakterijski prostatis je nekad udružen sa urinarnom infekcijom i  manifestuje se u vidu povišene temperature, jeze i otežanog mokrenja. Ako se ne leči, može se razviti u hronični koji uzrokuje bol pri ejakulaciji. Najčešći oblik je nebakterijski prostatitis čiji uzrok nije poznat, a leči se promenom navika u ishrani (izbegavanje začinjene hrane i alkohola) i održavanje higijene.

Infekcije testisa

Nastaju kao posledica urinarne infekcije, polno prenosive infekcije (hlamidije, gonoreje) ili zaušaka. Uzrokuju upalu testisa (orhitis), pasemnika (epididimitis) ili čak oba tkiva (orhiepididimitis). Simptomi su bol i oticanje testisa.

Infekcije penisa

Ove infekcije zahvataju glavić (balanitis) i mokraćnu cev (uretitis). Balantitis može biti infektivnog porekla (kandidijaza, hlamidija, genitalni herpes, sifilis) ili uzrokovan dermatitisom. Nataje kao posledica loše higijene (u slučaju fimoze ili iritacije nekim sredstvom za higijenu ili kondomom). Balanitis nekad uzrokuje bolan eritem (crvenilo) glavića penisa ili jak svrab. Kada je reč o uretritisu, on pretežno pogađa mlađe muškarce i uglavnom je posledica polno prenosivih bolesti (gonoreja, hlamidija) Simptomi su lučenje sekreta, peckanje prilikom mokrenja, a ponekad i povišena temperatura.

Vaginitis

Do vaginitisa dolazi usled upale vaginalnih zidova koji se uglavnom manifestuju pojačanim sekretom (leukoreja), peckanjem i svrabom kao i bolom prilikom seksualnog odnosa. Povezan je sa upalom vuvle ili vulvitisom. Infektivni vaginitis može biti posledica poremećene ravnoteže vaginalne flore ili prodora patogenog agensa u vaginu (kandidijaza, vaginoza, streptokoka). Lečenje je obično lokalno, ali je ponekad neophodno uzimanje antibiotika. Može proizaći iz iritacije uzrokovane zaboravljenim stranim telom (tampon) ili alergijom na određeno sredstvo za higijenu. Nekad je rezultat atrofije vaginalne sluzokože u menopauzi. 

Vaginalna flora

Čine je bakterije koje su normalno prisutne na površini vaginalne sluzokože koju štite od infekcije. Brojni faktori (antibiotici, dijabetes, hormonski poremećaj, sredstva za higijenu, neke metode kontracepcije, nošenje sintetičkog veša ili uskih pantalona) mogu poremetiti ravnotežu vaginalne flore i izazvati bakterijsku vaginozu ili vaginalnu mikozu koje uzrokuju vaginitis.

Infekcija gornjeg genitalnog trakta

Infekcija gornjeg reproduktivnog trakta ili upalna bolest male karlice je infekcija unutrašnjih polnih organa žena. Izaziva sterilitet. Infekcija se širi s grlića materice (cervicitis) na endometrijum (endometritis), a posle toga zahvata jajovode (salpingitis) i jajnike. Može se proširiti na trbušnu maramicu. Obično je uzrokuje hlamidija, a ređe gonoreja. Dijagnozu je ponekad teško postaviti jer simptomi nisu specifični (bol u donjem delu trbuha, leukoreja, bol za vreme menstruacije i polnog odnosa) i veoma su blagi ukoliko se i ispolje. 

Leukoreja 

Vaginalni sekret ili leukoreja podrazumeva pojačano lučenje vaginalnog sekreta bez krvi. Ona može biti simptom genitalne infekcije npr. vaginitisa. Sekret može biti manje ili više obilan, vodnjikav ili gust, grudvičast, beo, žućkast ili zelenkast i ponekad ima neprijatan miris. Njegov izgled ukazuje na uzrok infekcije.