Job hopping i job hugging: Dve krajnosti modernog tržišta rada koje utiču na mentalno zdravlje

Dok su nekada ljudi ostajali decenijama kod jednog poslodavca, današnje tržište rada izgleda potpuno drugačije. Jedni menjaju posao svakih godinu ili dve u potrazi za boljim uslovima, većom platom ili boljim balansom između privatnog i poslovnog života. Drugi, uprkos nezadovoljstvu, ostaju na istom radnom mestu godinama, jer ih je strah promene.

Stručnjaci ove pojave nazivaju job hopping i job hugging, a obe mogu imati značajne posledice po psihičko zdravlje.

Šta je job hopping?

Job hopping označava često menjanje posla, najčešće na svakih godinu do dve.

Razlozi mogu biti:

• veća plata
• napredovanje
• rad od kuće
• bolja organizaciona kultura
• izbegavanje sagorevanja
• želja za novim izazovima

Iako se nekada smatrao znakom nestabilnosti, danas je naročito među mlađim generacijama postao uobičajen način razvoja karijere.

Prednosti:

• veći prihodi
• brže sticanje iskustva
• razvijanje novih veština
• osećaj kontrole nad sopstvenom karijerom

Posao ne zadovoljava vaša očekivanja?

Psihološke mane:

Ipak, istraživanja pokazuju da često menjanje posla može biti povezano sa:

• hroničnim stresom
• osećajem nesigurnosti
• sindromom "uvek postoji nešto bolje"
• otežanim stvaranjem pripadnosti kolektivu
• većim rizikom od anksioznosti kod osoba koje stalno tragaju za "idealnim poslom"

Kod pojedinih ljudi javlja se i fenomen poznat kao FOBO (Fear of Better Options) – stalni strah da će negde drugde biti bolje.

Šta je job hugging?

Za razliku od toga, job hugging predstavlja ostajanje na poslu uprkos tome što osoba nije zadovoljna.

Ljudi ostaju zbog:

• straha od otkaza
• ekonomske nesigurnosti
• kredita
• porodičnih obaveza
• manjka samopouzdanja
• neizvesnog tržišta rada

Tokom perioda pandemije i ekonomske neizvesnosti ovaj fenomen postao je mnogo češći.

Kako utiče na mentalno zdravlje?

Dugotrajno ostajanje na poslu koji izaziva nezadovoljstvo povezano je sa:

• povećanim rizikom od sagorevanja (burnout)
• hroničnim stresom
• padom motivacije
• osećajem bespomoćnosti
• simptomima depresije
• emocionalnom iscrpljenošću

Organizacioni psiholozi upozoravaju da zaposleni koji ostaju "iz straha", a ne iz zadovoljstva, često pokazuju tzv. presenteeism – fizički su prisutni na poslu, ali su mentalno iscrpljeni i manje produktivni.

Kako prevazići BURNOUT?

Šta pokazuju istraživanja?

Istraživanja organizacione psihologije poslednjih godina ukazuju na nekoliko važnih trendova:

• Finansijska sigurnost ostaje jedan od najvažnijih faktora zbog kojih zaposleni ostaju na poslu čak i kada su nezadovoljni.
• Hronični stres na radnom mestu povezan je sa povećanim rizikom od anksioznosti, depresivnih simptoma i sindroma sagorevanja.
• Ljudi koji imaju osećaj autonomije i mogućnosti izbora u karijeri uglavnom prijavljuju veće zadovoljstvo životom.
• Prečesto menjanje poslova ne donosi nužno veću sreću – nakon određenog broja promena zadovoljstvo često stagnira ukoliko osnovni uzroci nezadovoljstva nisu rešeni.

Kako pronaći ravnotežu?

Ni ostajanje po svaku cenu ni stalno menjanje poslova nisu idealno rešenje.

Psiholozi savetuju da se odluka o promeni posla ne donosi isključivo pod uticajem trenutnog stresa ili nezadovoljstva, već nakon procene:

• mogućnosti razvoja,
• radnog okruženja,
• uticaja posla na fizičko i mentalno zdravlje,
• finansijske sigurnosti,
• ličnih životnih prioriteta.

Najzdraviji pristup je onaj u kojem posao predstavlja izvor profesionalnog razvoja i finansijske stabilnosti, ali ne po cenu dugotrajnog narušavanja mentalnog zdravlja.

Work-life balance u eri “uvek dostupnih” – realnost ili mit?