PALPITACIJA: Sve što treba da znate o lupanju srca

Ljudi generalno nisu svesni otkucaja svog srca. Palpitacija srca je kada neko ima pojačanu svest o svom otkucaju srca, jer se ne oseća dobro.

To može biti zato što im srce kuca prejako, prebrzo, presporo ili neredovno.

Palpitacije srca mogu se veoma razlikovati u pogledu onoga što osoba oseća:

• lakogrudnost
• preskočeni ili dodatni taktovi (poznati i kao ektopični taktovi)
• osećaj kao da ste upravo vežbali
• kratkoća daha
• bol u grudima

Palpitacije se, takođe, mogu osetiti u vratu, grlu ili grudima, ili čak ponekad u uhu ako osoba leži.

Za neke ljude palpitacije traju samo nekoliko sekundi, dok u drugim slučajevima mogu trajati i po nekoliko minuta.

Za većinu ljudi lupanje srca nije uobičajena pojava. Iako su možda zabrinjavajući, većina slučajeva je bezopasna i ne znači ozbiljan problem.

Međutim, neki ljudi doživljavaju mnogo palpitacija dnevno i često ih opisuju kao da imaju osećaj kao da imaju srčani udar.

Uobičajeni uzroci

Mnogo stvari može pokrenuti lupanje srca. Neki od najčešćih uzroka mogu se podeliti u različite kategorije:

Emotivni faktori takođe mogu izazvati lupanje srca. Ovi uključuju:

• anksioznost
• stres
• panika
• nervoza

Određeni lekovi mogu izazvati lupanje srca:

• inhalatori za astmu
• antihistaminici
• lekovi koji zamenjuju tiroidni hormon
• antiaritmički lekovi
• antibiotici
• antidepresivi
• antimikotična terapija
• neki lekovi protiv kašlja i prehlade
• neki biljni ili nutritivni suplementi

Redovan seks čuva srce!

Osnovni medicinski problemi mogu biti uzrok lupanja srca:

• prekomerna aktivnost štitne žlezde
• anemija
• nizak nivo šećera u krvi
• nizak kalijum
• dehidratacija
• visoka temperatura i groznica
• gubitak krvi
• nizak nivo kiseonika ili ugljen-dioksida u krvi

Hormonske promene su još jedan mogući uzrok lupanja srca. Promene u nivou hormona mogu nastati usled:

• menstrualnog ciklusa
• trudnoće
• menopauze

Palpitacije mogu biti uzrokovane i bolestima srca:

• aritmije (abnormalni srčani ritmovi)
• bolest koronarnih arterija ili srčani udar
• problemi sa srčanim zaliscima
• otkazivanje srca
• srčane mane pri rođenju
• hipertrofična kardiomiopatija (gde mišićni zid srca postaje debeo i uvećan) ili druge vrste kardiomiopatije

Faktori životnog stila koji mogu izazvati lupanje srca uključuju:

• kofein (nalazi se u čaju, kafi i energetskim pićima)
• alkohol
• pušenje duvana
• naporan trening
• ilegalne droge (poput kanabisa, kokaina, heroina, ekstazija i amfetamina)
• bogata ili začinjena hrana

Komplikacije

Iako je većina slučajeva lupanja srca bezopasna, ako su znak osnovne bolesti srca, onda mogu biti ozbiljne komplikacije:

• Nesvestice zbog ubrzanog rada srca, gde krvni pritisak istovremeno pada na vrlo nizak nivo.
• Moždani udar može oštetiti mozak ili čak dovesti do smrti.
• Supraventrikularnu tahikardija (SVT) može se javiti u bilo kojoj dobi. Tokom prolaznih epizoda, ubrzani puls obično počinje i naglo se završava.
• Atrijalnu fibrilacija može dovesti do ishemijskog moždanog udara; može biti izolovan ili povezan sa drugom osnovnom bolešću srca.
• Ventrikularnu tahikardija (VT) gde srčana frekvencija dostiže 100 otkucaja u minuti i nije u vremenu sa pretkomorama (gornje srčane komore). Može ukazivati na postojeću osnovnu bolest srca.

Ventrikularna fibrilacija (VF) se javlja ako se VT ne leči; najčešće kod ljudi sa već postojećim srčanim oboljenjima. Osoba bi mogla iznenada da umre ako joj se ne pruži hitan tretman.

Ostale komplikacije uključuju srčani zastoj i srčanu insuficijenciju.

Testovi i dijagnoza

Palpitacije koje su bezopasne često će proći brzo i javljaju se retko. Ljudi retko moraju da posete lekara kada se dese, jer lečenje verovatno neće biti potrebno.

Međutim, u nekim situacijama je razgovor sa lekarom o lupanju srca je dobra ideja:

• ako osoba ima istoriju srčanih problema
• ako se palpitacije ne poboljšaju ili se pogoršaju
• ako su pridruženi simptomi ozbiljni
• ako osoba ima bilo kakve druge zdravstvene probleme

Jednostavan test koji otkriva MNOGO o zdravlju srca, možete ga uraditi odmah

Naravno, palpitacije često dolaze i odlaze i često se neće dogoditi u ordinaciji. Stoga je važno zabeležiti:

• kako se osećate tokom njih
• koliko se često dešavaju
• kad se događaju

Mogućnost odgovora na neka od sledećih pitanja može pomoći lekaru:

Da li je tokom epizode palpitacije puls prebrz ili spor i da li je ritam redovan ili nepravilan?
Da li postoji vrtoglavica, otežano disanje ili bol u grudima?
Da li se javljaju kada osoba radi neku konkretnu aktivnost?
Da li palpitacije iznenada počinju i prestaju ili blede i nestaju?

Često prva stvar koju će lekar uraditi je fizički pregled. Na ovaj način mogu da otkriju mnoge uzroke lupanja srca.

Takođe će pitati o simptomima osobe i pogledati njenu istoriju bolesti.

Još jedan standardni test za procenu palpitacija je elektrokardiogram (EKG), koji meri električnu frekvenciju i parametre srčanog ritma.

Lekar takođe može da izvrši testove krvi, ehokardiografiju, test opterećenja ili vežbanje elektrofiziologije, u zavisnosti od simptoma.

Lečenje i prevencija

Lečenje lupanja srca zavisiće od simptoma i uzroka problema.

Generalno, lečenje se deli na tri kategorije:

Preventivno

Jednostavne promene načina života koje izbegavaju okidače mogu pomoći u smanjenju ili zaustavljanju neozbiljnog palpitacija. Te promene uključuju:

• smanjenje kofeina
• zaustavljanje upotrebe duvana
• izbacivanje alkohola
• redovno konzumacija zdrave hrane
• dovoljno spavanja i vežbanja
• izbacivanje lekova koji se prodaju bez recepta koji mogu izazvati lupanje srca
• smanjenje stresa i anksioznosti (pronađeno je da joga, meditacija, vežbe disanja i tai chi pomažu)

Lekovi

Lekar može odlučiti da osoba treba da uzima antiaritmičke lekove na recept, poput beta blokatora ili terapije blokatorima kalcijumskih kanala koji nisu dihidropiridin.

Beta-blokatori usporavaju rad srca, uz smanjenje krvnog pritiska.

Ako ne pomažu, povremeno se mogu dati drugi antiaritmički lekovi, poput onog koji direktno cilja natrijumove ili kalijumove kanale srca.

Medicinski postupak

Tri glavne vrste medicinskih postupaka koriste se u slučajevima teškog lupanja srca:

• Ablacija kateterom: Uređaj za ablaciju uvlači se u srce kroz kateter pristupanjem dubokoj veni u preponama, vratu ili grudnom košu. Uređaj za ablaciju izaziva stvaranje ožiljaka na abnormalnim električnim traktima u srcu kako bi ispravio način na koji električni impulsi putuju kroz srce.
• Električno sinhronizovana kardioverzija: Jedan ili više električnih udara se šalju u zid grudnog koša kako bi se pokušalo postići normalan ritam i brzinu.
• Postavljanje pejsmejkera za ugrađivanje ili defibrilatora: Ovo je posebna vrsta trajnih srčanih uređaja koji nadgledaju i leče električne bolesti u srcu.